Talibanima je, kako dodaje, urgentno u više oblasti — humanitarna situacija je dosta dramatična, zdravstvena zbog pandemije takođe, a nemačka kancelarka je bila prva među zapadnim liderima koja je ostavila malo „odškrinuta vrata”, dok su drugi bili dosta rezolutni da neće sa talibanima praviti nikakve posebne dogovore i da neće priznati talibansku vlast i vladu.
Talibani pozivaju Merkelovu
„Merkelova je prva među važnim zapadnim liderima rekla da su to realnosti i da sa njima treba održavati kontakt, a kada će se uspostaviti puni diplomatski odnosi i priznati vlada zavisiće, kako je tada navela, od razvoja situacije i nekih garancija koje talibani treba da pruže. O tim garancijama je posebno govorio ministar spoljnih poslova Hajko Mas. Sa druge strane, talibani se trude da pokažu neko svoje novo lice, da nisu onako fanatični i isključivi kao kada su se prvi put našli na vlasti i pre nego što su Amerikanci krenuli u taj žestoki rat protiv terorista”, kaže Stojanović.
U tom smislu su, kaže, talibani već imenovali svog specijalnog izaslanika za Zapadnu Evropu, čoveka koji od ranije ima dobre kontakte na Zapadu.
„On bi trebalo da predstavi to novo lice talibana, da pokaže da je Avganistan sada sigurna teritorija i da bi investitori trebalo da dođu bez straha. Investicije su talibanima pre svega potrebne u infrastrukturi koja je dosta razorena, pa je to verovatno za poslovne ljude veoma jak izazov, a naročito za Nemačku kao eksportnu zemlju, čiji su dugoročni interesi vezani za Avganistan upravo u domenu infrastrukture. Takođe, Nemačka strepi i od ’zatezanja konopca‘ između Vašingtona i Pekinga, odnosno da bi mogla biti smanjena njena trgovinska razmena ukoliko Amerikanci budu izričito uslovljavali neke firme po principu — mi ili oni. Nemci, naime, imaju ogroman izvoz u Kini, ta razmena je zaista impresivna i svako otvaranje novog tržišta na tom azijskom prostoru je njima veoma bitno”, ukazuje naš sagovornik.
Nemački interesi u Avganistanu
Postoje, primećuje dugogodišnji dopisnik iz Berlina, i politički razlozi nemačkog interesovanja za Avganistan.
„Interesantno je da je šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj rekao da je ’kucnuo čas‘ Evrope, da povlačenje Amerikanaca otvara jednu veliku prazninu i da je to prilika da se, na neki način, Evropljani malo emancipuju i povedu neku samostalnu politiku. To jeste dosta komplikovano i teško, ali interesantno je lansiranje tih ideja, jer bi u tome najveća i najvažnija uloga bila upravo Nemačke. Dakle, Berlin tu vidi priliku i u tom političkom smislu, iako oni dosta uzdržano o tome govore, ali tu je ideja da oni ipak žele da budu sila koja neće biti samo regionalna i u evropskim razmerama, već da se valorizuje ta ekonomska moć koju ta zemlja inače ima u celom svetu”, ističe Stojanović.
Prema njegovim rečima, interesantno je da su Nemci iz Avganistana povukli diplomatsko i vojno osoblje, ali su humanitarne organizacije i njihovi predstavnici tamo ostali, kao i jedna organizacija koja se bavi preduzimanjem raznih velikih projekata i radi u okviru jednog ministarstva za međunarodnu saradnju i ekonomsku pomoć.
„Zanimljivo je i da je Nemačka, bez obzira na to što je povukla diplomatsko osoblje, održavala kontakte sa talibanima u Dohi, što je potvrdio i njihov portparol u ovom intervjuu datom ’Bildu‘, kada je rekao da su talibani veoma zainteresovani za saradnju i da bi rado videli Merkelovu. U svakom slučaju, povratak nemačkog diplomatskog osoblja zavisiće od razvoja situacije u toj zemlji, a ja verujem da će to biti ubrzo. Naime, tamo se već nalaze ambasade zemalja koje nisu napuštale avganistansko tle, poput ambasada Rusije, Kine i Turske, pa verujem da će se i Nemci priključiti dosta brzo, tim pre što se stvara raspoloženje i među samim talibanima da bi oni bili dobrodošli”, navodi Stojanović.
Hoće li nemačka kancelarka odgovoriti
Na pitanje da li bi se zaista moglo očekivati da nemačka kancelarka poseti Avganistan, naš sagovornik kaže da nema prostora da ona to učini u takozvanom punom političkom kapacitetu, jer je 26. septembar, za kada su zakazani izbori za Bundestag, već blizu.
„Ona do tada ima političku moć, a posle tog datuma ostaće kancelarka do formiranja nove vlade, iako se tim može otežati i to verovatno neće tako brzo ići, pogotovo što je ishod ovih izbora krajnje neizvestan. Dakle, od izbora do formiranja nove vlade funkcionisaće neka vrsta tehničke vlade, pa bi u simboličnom smislu ta poseta takođe imala političku težinu, bez obzira na to što Merkelova tada više nije kancelarka u onom formatu u kome je do parlamentarnih izbora. Naime, za talibane, a i za same Nemce njen odlazak u Avganistan bi i tada bio interesantan i važan. Da li će se to i dogoditi zavisi, pre svega, od situacije u samom Avganistanu, jer Merkelova ne bi rizikovala da pravi neku vrstu političke i bezbedonosne avanture, tako da sam ubeđen da do 26. septembra neće sigurno otići. Međutim, posle izbora njen odlazak ne bih isključio, jer su ti razgovori talibana i Nemačke već intenzivniji, postoje kanali žive komunikacije, pa ako bi i jedni i drugi bili zadovoljni, možda bi se to moglo realizovati nakon parlamentarnih izbora”, zaključuje Miroslav Stojanović za Sputnjik.