Godišnjica najtragičnije opsade u istoriji čovečanstva

Istoričari opisuju blokadu Lenjingrada kao najtragičniju i najdramatičniju opsadu u istoriji čovečanstva, a sudbinu Lenjingrada kao najveću demografsku katastrofu jednog grada u svetu.

Jubilej se obeležava brojnim manifestacijama širom zemlje, a u Sankt Peterburgu (nekadašnjem Lenjingradu) položeni su venci na Piskarjovskom groblju, gde je sahranjeno 420.000 civila i 70.000 branilaca grada, i minutom odata je počast žrtvama blokade.

Opsada je trajala tačno 872 dana, od 8. septembra 1941. do 27. januara 1944. godine i to je najduža i najstrašnija blokada jednog grada u 20. veku. Ruska severna prestonica je na početku nemačke blokade imala oko dva i po miliona stanovnika, a prema podacima iznetim za vreme Ninberškog procesa, tokom opsade je 17 hiljada ljudi poginulo od bombardovanja i granatiranja grada, dok je 632 hiljade ljudi umrlo od gladi, hladnoće i bolesti. Procene broja žrtava variraju, ali ima podataka da je stradalo više od milion ljudi.

Među stradalima bio je i stariji brat ruskog predsednika Vladimira Putina, kome je bilo samo dve godine kada je oboleo od difterije i preminuo.

U leto 1941. godine nemačka Severna armija — preko osamsto hiljada vojnika pod komandom feldmaršala Vilhelna Ritera fon Leba — krenula je na grad, drugi po veličini u Rusiji. Prvobitan Hitlerov plan je bio da sravni grad sa zemljom, uništi Crvenu armiju na Baltiku i zauzme sve pomorske baze na Baltičkom moru. Pošto nisu uspeli u pokušajima da probiju odbranu sovjetskih snaga, Nemci su započeli sistematsko uništavanje grada artiljerijskom paljbom i bombama i izgladnjivanjem stanovništva.

Pruga, poslednja veza Lenjingrada sa ostatkom zemlje, pala je u nemačke ruke krajem avgusta, što je dovelo do krize u snabdevanju grada, a već u septembru — grad je bio u obruču. Do decembra zalihe hrane su bile gotovo iscrpljene, a novih isporuka nije bilo. Deca su dobijala po 125 grama hleba, radnici — 375, vojnici — 500, a ostali — po 250 grama.

U gradu je nastupila ekstremna zima, a temperature su padale i na minus 40 stepeni Celzijusovih. Uslovi su bili stravični. Bez grejanja, bez hrane, bez vode. Oni koji su preživeli te užase pričali su o umiranju ljudi od gladi ili smrzavanja nasred ulice, dok su u proleće tela plutala Nevom… Tih slika se više niko nije užasavao, čak ni deca, a u gradu je bilo oko 400 hiljada mališana.

Veliki broj fabrika, škola, bolnica i druge civilne infrastrukture je uništen tokom vazdušnih i artiljerijskih napada. Na Lenjingrad je sručeno oko 150 hiljada projektila i 105 hiljada avionskih bombi. Porušeno je više od 10 hiljada zgrada.

Lenjingrad je faktički bio još jedan koncentracioni logor iz kojeg je gotovo bilo nemoguće pobeći. Jedini izlaz bio je preko zaleđenog jezera Ladoga. Nazvan je „Put života“. Taj opasan put je bio na stalnom nišanu Nemaca, ali su hrabri vozači kamiona, od kojih su mnogi izgubili život u bombardovanju ili propavši pod led, evakuisali hiljade žitelja Lenjingrada i tim putem prevezli na tone tereta, pre svega hrane. Niko ne zna koliko je ljudi poginulo na „Putu života“.

Bez obzira na sav pakao te opsade Lenjingrad je kako-tako funkcionisao. Radile su klinike, škole i druge ustanove, pa čak i pozorišta, biblioteke i muzeji. U fabrikama su radili tinejdžeri, zamenjujući svoje očeve koji su otišli na front.

Zauzimanje ili uništenje Lenjingrada bio je jedan od ključnih strateških ciljeva nemačke operacije „Barbarosa“. Taj plan je predviđao napad na Sovjetski Savez u tri glavna pravca — prvo na Lenjingrad, a potom na Kijev i Moskvu.

Prema oceni istoričara, herojska odbrana Lenjingrada značajno je uticala na čitav tok Drugog svetskog rata. Grad koji nosi ime tvorca sovjetske države — Vladimira Lenjina — bio je važan ideološki simbol. Nacističko rukovodstvo je verovalo da će njegovo uništenje slomiti stabilnost sovjetskog sistema i veru u pobedu sovjetskog naroda. Međutim, Lenjingrad se nije predao. Preživeo je.

Osim toga, Lenjingrad je imao i ogromnu vojnu i ekonomsku ulogu. Tu su bila koncentrisana najvažnija preduzeća namenske industrije. U ekonomskom smislu, predstavljao je oko 12 odsto ukupne sovjetske industrijske proizvodnje.

Zauzimanje ili uništavanje Baltičke flote i pomorske baze na Baltičkom moru učvrstilo bi dominaciju Nemačke u Baltičkom moru i obezbedilo snabdevanje nemačke industrije rudama iz Švedske.

Postoji priča da je Hitler bio toliko uveren da će nemačke snage osvojiti Lenjingrad da su navodno već bile štampane pozivnice za proslavu u čast pobede koja je trebala da se održi u lenjingradskom hotelu „Astorija“, ali herojstvo sovjetske armije i naroda „pokvarilo“ mu je taj plan.

Zbog herojske odbrane Lenjingradu je dodeljena titula „Grada-heroja“.