REGION

Šta su poruke novog spota koji je uzdrmao region: Srbima bi trebalo da otvori oči

Posle spota „Pupi je kriv za sve“ i ništa manje šokantnog videa koji skreće pažnju na brutalne, opasne međunacionalne uvrede na društvenim mrežama, kontroverzni reditelj iz Hrvatske Predrag Ličina uradio je spot koji poziva Srbe da se uključe u popis stanovništva iz fotelje, iz mraka svoje sobe. I opet potresao region.
Sputnik
Autor tog novog spota za medijsku kampanju „Ne budi samo Srbin, budi e-Srbin“ kojim Srpsko narodno veće poziva sunarodnike da se uključe u popis stanovništva na internetu, o motivima za ovakav pristup kaže za Sputnjik da su Srbi u gradovima u nekoj vrsti paranoje jer nose srpsko prezime.
„Oni ne treba da se plaše, ionako svi znaju ko su, oni su pre svega Zagrepčani ili Riječani“, kaže nam Ličina.

Spot o popisu Srba popularan u regionu

Srbin u njegovom spotu koji upisuje narodnost je maskiran i skriven u stanu, jer nije ni popularno, a ponekad je i opasno, biti Srbin u Hrvatskoj.
Na pitanje da li je ovakav marketing neophodan, Ličina za Sputnjik kaže da je video pre svega informativan, da na popisu stanovništva nije reč samo o narodnosti.
„Taj upitnik ima 19 stranica teksta, pitanja tipa, gde ti stoji klima, koliko ovaca imaš… Sigurno je ovako onlajn jednostavnije, nego da ti dođu popisivači u kuću. Jer, ako su malo nespretniji, to se može razvući, da ostanu par sati da sve popune“, kaže Predrag Ličina.

Sad je lakše i Eskimima

On dodaje da je elektronski popis mnogo komotniji i u vreme pandemije korona virusa, a da će na njemu biti komotniji i oni koji imaju problem da se jasno izjasne o nacionalnoj pripadnosti.
„Kad je čovek sam sa sobom na internetu, možda će smoći hrabrosti da se izjasni, ali ne samo kao Srbin, nego kao Eskim ili pingvin... Cilj mi je da na popisu stanovništva Hrvatska ispadne multietnička država, kao što je naša susedna Bosna i Hercegovina…“, priča kontroverzni reditelj.

Srbima može da otvori oči

Upitan, da li ima pravu svest o tome da se ljudi plaše da se izjasne kao Srbi, s obzirom na dešavanja u poslednjih 25 godina i stalnog veličanja hrvatskog naciona kroz medije, Ličina odgovara potvrdno. On kaže da ljude u takvom strahu i lično poznaje. Spot bi trebalo da im otvori oči.
„Postoji gomila ljudi po urbanijim sredinama, u Zagrebu, Rijeci, Splitu, koji su u nekoj vrsti paranoje što nose srpsko prezime, međutim, svi njihovi susjedi, prijatelji, to znaju. O tome upravo govori kraj spota. Ljudi treba da se opuste. Ne treba da se svode na Srbe i Hrvate, posebno ako žive u gradu, oni su svi Riječani ili Zagrepčani. Takav je i scenario spota. Čovek je pojačao muziku da ga niko ne čuje, kao što bi je svako drugi pojačao da ima žurku“, objašnjava Ličina.

Crnohumorni senzibilitet

Njegov spot odjeknuo je i u Srbiji, a novinar Zoran Panović siguran je da ovdašnji gledaoci razumeju crnohumorni senzibilitet vrhunskog režisera, čak i ako nisu čitali njegove priče ili gledali njegov film „Poslednji Srbin u Hrvatskoj“.
On dodaje da je u Hrvatskoj pomalo nezgodno režirati spot na ovu temu, jer je reč o zemlji u kojoj postoji prećutna norma, da nije baš prihvatljivo da kažeš da si Srbin, kao kada kažeš da si pravoslavni što je donekle prihvatljivo u javnom prostoru.

Prijatelju, misliš auto put…

Panović objašnjava da su narodi u regionu suštinski jako bliski, da osim kulturoloških razlika koje su došle kroz istoriju, pojedinih religijskih narativa, ratnih i poratnih, među njima i nema neke specijalne razlike, ali da se i zna ko je ko, što je Ličina jasno rekao u spotu ohrabrenja.
„Na neki način se brzo, kako se to popularno kaže, provali ko je ko. Jednom smo drug i ja bili kod Dugog Sela kod Zagreba, on nije znao gde je izlaz na auto put, zaustavio je čoveka i kroz prozor pitao; „oprostite, gdje je auto cesta“. Ovaj se nasmejao i rekao; „prijatelju, misliš auto put“. Svi manje više znaju ko je ko“, kaže Panović i dodaje da Ličinin spot gađa pravo u metu.

Ravnopravnost protiv getoizacije

Na pitanje, da li u Beogradu može da zamisli potrebu za ovakvom kampanjom Panović kaže da je u suštini protivnik svih nacionalnih, manjinskih partija. Da bi stvari bile mnogo jednostavnije kada ni velike, mejnstrim partije, ne bi imale nacionalni predznak, već da u svoj program inkorporiraju sve što manjinske partije imaju i traže.
„Glupo je da se ljudi getoiziraju na takozvanu manjinsku politiku. Treba učestvovati ravnopravno i aktivno u političkom životu zemlje u kojoj živiš, a ne getoizirati se na folklorne teme, narodne nošnje i očuvanje ćirilice“, kaže Panović i dodaje da je to princip od koga su svi u regionu jako udaljeni.
On konstatuje da je ova, kao i sve kampanje SNV-a upravo na tom fonu, kreativna, na pravi način skreće pažnju na urgentne probleme, ali istovremeno podseća koliko je javni prostor pun zastupanja stavova iza kojih ne stoji onaj ko ih plasira.
Kadar iz spota kampanje Magazina "Buka"
On podseća na Sanaderovu kampanju, u vreme kada je Hrvatska pokušavala da uđe u EU. Beograd je tada imao bilborde sa natpisima, „Hrvatska je tvoja kuća“ i to je bio poziv izbeglima da se vrate i obnove domove.
„Tu je bilo laži i hipokrizije, jer, realno, kada je Hrvatska ušla u EU, mnoge stvari iz kampanje su zaboravljene. Neke su se i popravile, ali generalno, to je još daleko od normalnih zadovoljavajućih odnosa. Na neki način, odnosi dve zemlje sada su gori nego kada je ambasador SRJ u Zagrebu bio Veljko Knežević, a veleposlanik u Beogradu Zvonimir Marković, prvi ambasadori posle uspostavljanja mira“.

Kampanja koja je pogodila metu

Panović smatra da je kampanja „Ne budi samo Srbin, budi e-Srbin“ pogodila metu jednako kao čuvena reklama za cigarete „Pozdrav iz Rovinja“, kada je njihova promocija zabranjena.
Autora spota Predraga Ličinu pitali smo i da li bi mu mogla biti prikačena etikete - reditelj za Srbe:
„Radio sam puno više reklama za piva i grickalice, a ovo shvatam kao svoj poziv. Ko me zove, ja napravim, a u poslednje vreme uradio sam dve kampanje za SNV, pa možemo pričati o svojevrsnoj seriji spotova. Prvi je uspeo, klijent je bio zadovoljan i pozvao me ponovo“.
Komentar