Jovan Dučić – „Knez srpskih pesnika“ čije je srce kucalo za postojbinu

Izložba u SANU prikazuje Jovana Dučića kao književnika, diplomatu i zadužbinara, prateći njegova traganja za stilom i formom u književnosti, načinima da svoj narod afirmiše u okvirima evropske tradicije i naporima da „milo Trebinje” učini centrom kulture.

„Posle prvih razmišljanja, došla sam na ideju da ova izložba bude 'knjiga' o Dučiću, tako da, kada uđete u ovaj prostor, otvarate jedno za drugim poglavlja o piščevom životu i stvaralačkom radu. Postavku otvara do sada najsadržajnija biografija Jovana Dučića, s dosta novih podataka do kojih smo došli tokom rada na izložbi, istražujući po arhivima, dopisujući se s bibliotekama“, kaže autorka izložbe Zlata Bojović.

Jedno od „poglavlja“ izložbe govori o Dučićevom odnosu prema Beogradu, za koji je bio vezan celog života, ali u kojem je vrlo malo boravio.

„Samo u dva navrata Dučić je u Beogradu ostao po dve godine. Malo se zna da je 1908. godine bio urednik kulturne rubrike u 'Politici', da je držao predavanja. U Beogradu je izdao gotovo sva svoja dela i do te mere je hteo da održi taj Beograd u naslovu svojih knjiga, da je čak i dela koja je pisao u Americi, objavljivao uz oznaku Pitsburg – Beograd“, navodi Zlata Bojović.

Prema njenim rečima, autori izložbe su tokom desetomesečnog istraživanja i pripreme materijala za postavku došli i do podatka da je Dučić pred kraj života kupio kuću u Beogradu, na Banovom Brdu, kako bi se konačno nastanio u gradu za koji je bio veoma vezan.

„Želeo je da mu Beograd bude mesto za konačni smiraj, ali je njegov život išao drugim putevima“, konstatuje Zlata Bojović.

Niz novih dokumenata je izloženo u „poglavlju“ koje govori o Dučiću kao akademiku, a središnji deo postavke, koji obuhvata tri odeljka, posvećen je njegovom književnom radu.

Izložen je prvi put veliki broj autografa: pesama, delova rukopisa iz proznih dela - "Blaga cara Radovana", "Jutra sa Leutara", iz putopisne proze "Gradova i himera", građe za monografiju o Savi Vladislaviću Raguzinskom – prepiske sa poznatim ličnostima.

Izloženi su časopisi s kraja 19. i početka 20. veka, u kojima su prvi put objavljene najpoznatije , antologijske Dučićeve pesme, originalni primerci listova koji su izlazili u emigraciji, prevodi Dučićeve poezije, strane knjige i napisi u njima o Dučiću.

„Ne umanjujemo Dučićeve diplomatske poslove, ali on je važan pre svega kao književnik i pesnik. Bili smo uporni, pa smo uz pomoć raznih biblioteka, iz Trebinja, iz Narodne biblioteke Srbije, Biblioteke SANU, uspeli da izložimo sva prva izdanja njegovih dela, a uz mnoga od njih smo uspeli da izložimo i piščeve originalne rukopise i korekture“, istakla je autorka izložbe.

Poseban segment izložbe posvećen je Dučićevim saradnicima, odnosno 'saputnicima', kako ih je on zvao.

„To su sve prva imena srpske književnosti i nauke – Isidora Sekulić, Pavle Popović, Bogdan Popović, Slobodan Jovanović, Petar Kočić, Aleksa Šantić i mnogi drugi. Gotovo sa svim savremenicima je bio u odličnim odnosima“, kaže Zlata Bojović.

Jedan od odeljaka izložbe predstavlja i Dučićev diplomatski rad, koji je obogaćen eksponatima iz njegovog rodnog Trebinja. Ovaj segment Dučićevog rada ilustrovan je originalnim dokumentima, ukazima, ličnim beleškama, odlikovanjima, fotografijama, kao i njegovom ambasadorskom uniformom.

Ipak, sve što je Dučić stvarao obeležila je njegova neprekinuta veza s postojbinom, a posebno s Trebinjem, u kojem je proveo samo rane godine života, do završetka osnovne škole.

Ta se nevidljiva veza jasno i nedvosmisleno prepoznaje, kako navodi Zlata Bojović u katalogu koji prati izložbu, u nedosanjanoj imaginaciji o baroknom pretku Duki – Vladislaviću Raguzinskom i u snovima u kojima, nekada hiljadama kilometara udaljen razmišlja „gledajući” sa „Leutara” na ljudske duše i sudbine, na Hercegovinu, na dubrovačko more, na mnoge prijatelje, među kojima su toliki pisci, njegovi savremenici, sa kojima u pismima deli i živi život postojbine, i u kojima je ispisao čitavu svoju biografiju.

„Dučićevo Trebinje vas prvo privlači filmom snimljenim za ovu izložbu, koji nam otvara sobu njegovog zadovoljstva, odnosno sve ono što je Dučić kroz život prikupljao i sabirao. To je bila njegova stvarnost i njegov svet, a odlučio je da ga pokloni Trebinju, da ono bude bogatije“, navodi Zlata Bojović.

Dučić je, prema njenim rečima, učinio mnogo toga i da Trebinje bude lepše, a posebno podizanjem spomenika Petru Petroviću Njegošu, koji sada stoji licem u lice sa spomenikom Dučiću.

„Dučić je pre svega pesnik i zato jeste Jovan Dučić. Posetioci će imati priliku da slušaju nasnimljene njegove pesme ili delove iz njegove proze, među kojima su naročito lepi oni delovi koji pripadaju putopisima. Dučić je bio strastveni putnik, ne samo kao diplomata, već i mimo toga, i to je ispunjavalo njegovu realnost“, zaključuje Zlata Bojović.

Na izložbi je predstavljena i Dučićeva bista čiji je autor Ivan Meštrović, kao i oko 150 originalnih dokumenata, fotografija, nota (partitura kompozicija na Dučićeve stihove) i predmeta.

Pored izložbe u Galeriji SANU, koja će biti otvorena do 7. novembra, Dučićev jubilej će biti obeležen i svečanom akademijom i naučnim skupom. Materijal za izložbu je prikupljen iz raznih institucija u Srbiji i Bosni i Hercegovini, među kojima su Arhiv Jugoslavije, Narodna biblioteka Srbije, Narodni muzej, kao i Muzej Hercegovine i Narodna biblioteka iz Trebinja.

Jovan Dučić pripada redu najznačajnijih književnih stvaralaca nove srpske književnosti, čije je delo snažno uticalo na niz generacija srpskih pesnika 20. veka. Kao jedan od najvećih liričara i najvažnijih predstavnika srpskog modernizma odavno je poneo titulu „kneza srpskih pesnika“. Pokrenuo je više književnih časopisa, a bavio se i književnom kritikom.

Završio je Učiteljsku školu u Somboru i studije prava na Filozofsko-sociološkom fakultetu u Ženevi. Bio je, takođe, istaknuti diplomata i prvi ambasador u istoriji jugoslovenske diplomatiji. Diplomatska karijera vodila ga je u devet država.

Njegovo poslednje postavljenje bilo je u Madridu, odakle 1941. odlazi u Sjedinjene Američke Države. Naredne dve godine vodio je organizaciju srpske dijaspore „Srpska narodna odbrana”.

Preminuo je 7. aprila, 1943. godine u Geriju, malom gradu u Indijani, a njegovi zemni ostaci su, po želji pesnika, premešteni 2000. u Trebinje.

Pored književnih i diplomatskih dometa, Jovan Dučić je mnogo učinio za našu zemlju i kao zadužbinar.