Todorović je odgovarao na pitanja da li je čovek odgovoran za visoke temperature, suše, poplave, uragane i požare i da li je reč o klimatskim promenama ili su ljudi pomešali teme o zaštiti životne sredine i redovne cikluse na našoj planeti – oscilacije meteoroloških i klimatskih parametara.
Odgovornost čoveka za klimatske promene
Prema Todorovićevim rečima, čovek doprinosi zagađenju, ali nema uticaj na klimatske promene na globalnom nivou, delovanje fosilnih goriva je zanemarljivo, a energija koja bi, osim Sunca, mogla da utiče na klimatske promene je energija zemljotresa.
„Ona je sastavni deo vulkanskih erupcija. Vulkani emituju 100 puta više ugljen-dioksida nego ljudska vrsta, industrija koja sada proizvodi. Trebalo bi obratiti pažnju na vulkansku aktivnost, što su ljudi i radili. Pronašli su u nekim stolećima, na osnovu rekonstrukcija temperature, kad su bile zabeležene jake erupcije pojedinih vulkana, da je temperatura na globalnom nivou imala pad, ali to su isto tako mali pomaci da ne možemo da kažemo da se klima promenila“, ističe Todorović.
Kako predočava, najveći rezervoar ugljen-dioksida je u okeanima, a s porastom temperature taj gas izlazi iz vode i povećava svoju koncentraciju u atmosferi i obratno.
„Ugljen-dioksid jeste gas sa efektom staklene bašte, kao i neki drugi, ali glavni gas s tim efektom je vodena para. Nje ima 95 odsto u atmosferi, a ugljen-dioksida samo jedan odsto. Od tih jedan odsto, procenjuje se da je udeo čoveka samo četiri odsto. Čovek na vodenu paru nema nikakvog uticaja. Stvar je ubeđivanja građana da je ugljen-dioksid, kao sastavni deo zagađenja, glavni krivac koji doprinosi porastu temperature i klimatskim promenama, ali samo zagađenje nema nikakav specifičan uticaj na procese u atmosferi. Ugljen-dioksid je zanemarljiv činilac“, napominje Todorović.
Todorović predočava da istraživanja pokazuju da je temperatura u poslednjih 100 godina porasla za 0,8 stepeni na globalnom nivou, a u Beogradu za stepen, stepen i po.
Upozorenja o naglim promenama – prenaglašena
Kako je rekao, u stručnim krugovima širom sveta mišljenja o klimatskim promenama su podeljena, pogotovo o onim za koje se upozorava da će se dogoditi naglo i da će biti veoma izražene. Todorović ocenjuje da su takve tvrdnje prenaglašene.
„Stručnjaci koji govore o tim, ‘brzim’ klimatskim promenama zovu se ‘alarmisti’ u našim krugovima zato što alarmiraju svet ili građane da se nešto događa, da mi kao društvo nešto treba da preduzememo da bismo ‘sprečili’ te klimatske promene kojima je uzrok čovek. S druge strane su ‘skeptici’, koji jakom argumentacijom pobijaju ove tvrdnje o klimatskim promenama, pogotovo onu stavku koja kaže da je ugljen-dioksid glavni uzročnik efekta staklene bašte. ‘Alarmisti’ koji pričaju o naglim klimatskim promenama vrlo često namerno ne navedu neku činjenicu ili argument koji njima ne ide u prilog“, predočava Todorović .
On dodaje da iza upozoravanja sveta na izražene klimatske promene ne stoje samo stručni motivi:
„Ja se često pozivam na našeg politikologa Mišu Đurkovića, koji se u svojoj knjizi ‘Tamni koridori moći’, između ostalog, dotakao problema klimatskih promena. On je ocenio da su to ‘nenormativni, teško prozirni putevi praktikovanja moći’, koji se ispoljavaju, pre svega, putem medija, a u cilju držanja građana u strahu. Ekonomista Ivan Janković, koji živi u Kanadi, to je obrazložio s ekonosmke strane. On je napomenuo da u pozadini skupova Međunarodnog panela za klimatske promene, koji se odvijaju povremeno, stoji novac, ali u smislu da u daljoj instanci postoji trend formiranja svetske vlade kojoj treba novac za samoodržanje i rad“.