Javni poziv za subvencionisanje građana za ugradnju solarnih panela za proizvodnju električne energije raspisan je u petak. Polovinu novca obezbediće lokalne samouprave i Ministarstvo, a drugu polovinu građani. Očekuje se da će prvi ugovori biti potpisani za mesec dana.
Kome se isplate solarni paneli
Cena postavljanja solarnih panela zavisi od mnogo čega, na primer potrebne snage, dimenzija, marke, vremena trajanja garancije... Prosečna cena postavljanja panela ukupne snage 10 kilovata na krov površine 60 kvadratnih metara je oko 7.000 evra plus PDV.
Energetičar Miloš Zdravković za „Sputnjik“ kaže da bi se postavljanje solarnih panela isplatilo svima koji troše toliko struje da „ulaze“ u crvenu tarifu, a imaju slobodan prostor od najmanje 30 kvadratnih metara.
„Jednostavno, živite u soliteru i nemate gde da postavite panele. Ali, ako imate svoju kuću, porodično domaćinstvo i pomoćne objekte, naročito ako imate južne fasade,što je vrlo bitno, jer je insolacija mnogo veća, to se isplati. Govorim u finansijskom smislu. Druga stvar, vi postajete ekološki odgovorni. Na taj način Srbija povećava svoj udeo proizvodnje iz obnovljivih izvora energije, ispunjavamo strane zahteve“, predočava Zdravković.
S druge strane, predsednik Saveza energetičara i profesor ETF-a u penziji dr Nikola Rajaković smatra da bi se postavljanje solarnih panela dugoročno isplatilo svima, i građanima i preduzećima, zbog toga što će cena električne energije vremenom rasti.
„Ide se na elektrifikaciju svega i svačega. Mi ćemo transport u narednih nekoliko decenija elektrificirati, vozićemo se električnim automobilima. Imaćemo veliku potrošnju u sektoru grejanje – hlađenje, toplotne pumpe na električnu struju. Potrošnja će rasti. Mora se smanjivati učešće fosilnih goriva, učešće uglja, jer su emisije ugljen-dioksida postale vrlo upozoravajuće za planetu. S treće strane, moderne tehnologije, kao što je blokčejn, takođe zahtevaju električnu energiju. Kad potrebe rastu, a ponuda nije prevelika, cena ‘ide gore’“, napominje Rajaković i dodaje da bi mali proizvođači uz solarne panele bili „na sigurnom poslu“.
Sagovornici „Sputnjika“ dele mišljenje da bi građani solarne panele mogli da otplate za manje od 10 godina i ocenjuju da je reč o veoma isplativoj investiciji.
„Ako bi me neko pitao da li da to radi, rekao bih mu: ‘Da’. Jednostavno, računice pokazuju da je povratak investicije za fizička lica 7,35 godina, odnosno 5,43 za pravna. Svaki bankarski kredit koji se vrati za manje od 10 godina se smatra isplativim i to pri ovim cenama struje. Kako kod nas cena električne energije raste iz godine u godinu, period uštede, odnosno povraćaj uloženog novca će biti još brži“, ističe Zdravković.
Uticaj na životnu sredinu
Rajaković ukazuje na to da bi postavljanje solarnih panela doprinelo zaštiti životne sredine, ali da je za to potrebno vreme. On predočava da su svetske procene da bi za oko dve decenije proizvodnja na niskom naponu, odnosno distribuirana proizvodnja, u koju spadaju i solarni paneli, podmirila 20 odsto ukupne potrebne proizvodnje.
„Zamislite ako bi se to dogodilo u Srbiji. To znači da vi proizvodite 20 odsto manje električne energije u Kostolcu i Obrenovcu i isto toliko redukujete zagađenje iz uglja. Za godinu dana ne možete očekivati, ali za pet godina vide se prvi ozbiljni pomaci u tom pogledu. Za 10 da ne govorim. Onda je dalje kumulativno“, pojašnjava Rajaković.
Zdravković podseća da su najveći zagađivači u Srbiji i na Zapadnom Balkanu individualna ložišta i slaže se da bi postavljanje solarnih panela imalo pozitivan uticaj na životnu sredinu, ali ocenjuje da ne bi bio drastičan.