Ova vakcina se pokazala uspešnom u eksperimentima na miševima u kojima je uspela da smanji tumore i poboljša stopu preživljavanja životinja.
Testiranje na ljudima
Uspešni rezultati studije na miševima, objavljeni u „Džurnal of imuno terapi of kenser“, otvorili su put za kliničko ispitivanje na ljudima koje će obuhvatiti 80 pacijenata koji boluju od raka pluća.
U okviru kliničkog ispitivanja, koje bi trebalo da počne kasnije ove godine, pacijenti će dobiti dve injekcije, vakcine razvijene u „Vakitek Onkolodži limited“, izdvojene kompanije Instituta Džener.
„Ova nova platforma za vakcine ima potencijal da revolucioniše lečenje raka. Predstojeće kliničko ispitivanje prati Oksfordsko ispitivanje slične vakcine kod pacijenata sa rakom prostate. Ova vakcina pokazuje obećavajuće rezultate“, rekao je profesor Adrian Hil, direktor Instituta Džener.
Vakcine za lečenje raka su jedan od pristupa imunoterapiji jer je njihov princip delovanja takav da pojačavaju imunološki odgovor na tumore.
Osnova Oksfordske vakcine protiv raka je ista tehnologija virusnih vektora koja se koristi u vakcini Oksford ili „Astra zeneka“.
Jednostavno rečeno, bezopasan virus nosi genetski kod za deo korona virusa (S protein). Kada ovaj bezopasni virus inficira naše ćelije, oni proizvode virusni S protein koji izaziva imunološki odgovor našeg tela. Ovo stvara antitela na korona virus koja se aktiviraju kada se inficiramo.
U lečenju raka, bezopasan virus nosi genetski kod koji podstiče telo da reaguje na molekule koji se zovu MAGE proteini. Ovi proteini se nalaze na površini tumorskih ćelija.
Cilj vakcine protiv raka je da mobiliše imunološki sistem, posebno njegove T ćelije, da napadne ćelije tumora.
Uticaj
Profesor imunologije tumora na Okford univerzitetu Benoa Van den Vende rekao je da su znali da proteini MAGE deluju kao crvene zastavice na površini ćelija raka, kako bi privukle imunološke ćelije koje uništavaju tumore.Kaže i da MAGE proteini imaju prednost u odnosu na druge tumorske antigene jer su prisutni u širokom spektru tumora.
„Ovo proširuje potencijalnu korist ovog pristupa u lečenju mnogih različitih vrsta raka. Takođe je važno istaći da antigeni tipa MAGE nisu prisutni na površini normalnih tkiva, što smanjuje rizik od nuspojava izazvanih napadom imunološkog sistema na zdrave ćelije“, rekao je Van den Vende za „London tajms“.
Prve vakcine protiv raka razvijene su 1959. godine, ali ovaj pristup nije postigao značajniji uspeh, prenosi B 92.