Zakon o zabrani abortusa posle šest nedelja trudnoće stupio je u sredu na snagu u Teksasu, a pred Vrhovnim sudom SAD pokušale su da obore organizacije koje se bore za pravo na abortus.
Većina je u objašnjenju odluke u sredu navela da neće blokirati zakon, ali je ostavila mogućnost da bi mogao da se suoči sa drugim pravnim izazovima.
„Ova odluka nije zasnovana na bilo kojem zaključku koji ima veze sa ustavnošću teksaškog zakona i ni na koji način ne ograničava druge proceduralno odgovarajuće pravne izazove teksaškom zakonu, uključujući i one u državnim sudovima u Teksasu“, navedeno je u odluci.
U svom suprotstavljenom mišljenju, sudija Sonja Sotomajor, koja je odluku nazvala zapanjujućom, napisala je da zakon momentalno ukida zdravstvenu negu za najmanje 85 odsto žena koje se u Teksasu podvrgnu abortusu i da je neustavan prema postojećim presedanima.
„Kada im je predstavljena mogućnost da zaustave flagrantno neustavni zakon napravljen da zabrani ženama njihova ustavom garantovana prava, većina sudija se odlučila da zabije glavu pesak“, navela je Sonja Sotomajor.
„Mnoge žene i ne znaju da su trudne pre šeste nedelje“
Teksaški zakon protiv pobačaja omogućava svim građanima i da tuže klinike, pružaoce usluga pobačaja i svakoga ko pomogne ili podrži abortus posle šeste nedelje trudnoće, bez obzira na to da li onaj ko tuži ima bilo kakve veze sa ženom koja želi da abortira.
Stručnjaci koji se protive zakonu ističu da mnoge žene čak i ne znaju da su trudne pre šeste nedelje, a podaci pokazuju da se oko 85 do 90 odsto abortusa u Teksasu dogodi nakon šeste nedelje trudnoće.
Protivnici zakona upozoravaju i da će on najviše uticati ljude sa nižim prihodima koji nemaju vremena ili sredstava da radi abortusa otputuju u druge savezne države.
Ovakva zabrana nije doneta ni u jednoj saveznoj državi od 1973. godine, kada je Vrhovni sud dozvolio pravo na abortus u slučaju „Rou protiv Vejda“.
Teksas je već bio među većinski republikanskim državama koje su zabranile abortus po principu „otkucaja srca“ bebe, odnosno zabranile da se pobačaj obavlja pošto se uoči srčana aktivnost fetusa, ali su sudovi ranije redovno blokirali primenu takvih i sličnih zabrana koje su pokušale da se suprotstave odluci Vrhovnog suda iz 1973. godine.
Najdalje u suprotstavljanju ovoj odluci do sada je otišla savezna država Misisipi koja je usvojila zakon koji zabranjuje većinu abortusa nakon 15 nedelja trudnoće, ali najviši pravosudni organ u SAD tek treba da sasluša argumente i donese odluku i o ovom zakonu.
Poljuljani temelji legalnog abortusa
Presuda Vrhovnog suda u slučaju „Rou protiv Vejda“ iz 1973. godine predstavlja temelj za legalizaciju abortusa u SAD, ali i drugim zemljama širom sveta.
Kada je usvojena, sedam od devet sudija glasalo je za jednu od najvažnijih i najkontraverznijih odluka američkog Vrhovnog suda u njegovoj istoriji.
Sud je tada doneo presudu kojom je zakon savezne države Teksas, koji je zabranjivao abortus, stavljen van snage jer je, po presudi suda, u suprotnosti sa Ustavom Sjedinjenih Američkih Država.
Odlučeno je da se fetus ne može smatrati osobom tokom čitave trudnoće, zbog čega nema zagarantovano pravo na život. Sud je utvrdio načelo tri tromesečja, odnosno podelio trudnoću na tri dela u trajanju od po tri meseca.
Prema odluci, u prvom država ne može da spreči ženu da prekine trudnoću. Počevši od drugog tromesečja država može da uvede određene restrikcije na abortus, sem ako je život trudnice u pitanju. U trećem se fetus smatra „održivim“, odnosno sposoban je za život uz raspoložive medicinske procedure, pa država može da odluči da ga zaštiti.
Presedan koji je Vrhovni sud sada napravio mogao bi ozbiljno da poljulja temelje legalnog abortusa širom SAD i ohrabri većinski republikanske i konzervativne savezne države da sličnim zakonima u ovoj, ali i drugim kontroverznim oblastima, poput posedovanja oružja, „izazovu“ i „izigraju“ federalni pravni sistem.
Bajden: Napad bez presedana na ustavna prava žena
Ovim povodom oglasio se i američki predsednik Džozef Bajden, poručivši da teksaški zakon očigledno krši ustavno pravo utvrđeno presudom „Rou protiv Vejda“, podsećajući da žene imaju ustavno pravo na prekid trudnoće u prvih šest meseci.
„Teksaški zakon će značajno ugroziti pristup žena zdravstvenoj zaštiti koja im je potrebna, posebno za crnačke zajednice i pojedince sa niskim prihodima. Građanima se daje mogućnost da pokreću tužbe protiv bilo koga za koga veruju da je pomogao drugoj osobi da abortira, što može da uključuje čak i članove porodice, zdravstvene radnike, osoblje u zdravstvenoj klinici ili potpune strance“, rekao je Bajden.
Istakao je da je njegova administracija veoma posvećena odbrani prava na abortus utvrđenih odlukom iz 1973. godine.
Bajden je naglasio da je odluka Vrhovnog suda SAD napad bez presedana na ustavna prava žena, preneo je RTS.
Istakao je da ova presuda nije kraj kada je reč o, kako je naveo, ekstremnom zakonu jedne američke države.