Ovaj poziv baziran je na istraživanju Instituta koje je pokazalo da se čak 80 odsto radnika pozitivno izjasnilo o skraćenju radne nedelje, dok 65 odsto njih misli da bi u tom slučaju bili efikasniji.
Ideja o četiri radna dana sedmično, koju su ranije već probale pojedine privatne kompanije u različitim državama, ali i vlade Japana i Novog Zelanda, nametnula je pitanje imaju li poslodavci interes da prihvate skraćenje radnog vremena i ko će da pokrije gubitke, ukoliko ih bude.
Logika kojom se vodila škotska vlada u pilot programu, kao i oni koji su ranije testirali četvorodnevnu radnu nedelju, jeste da će kraći radni dan ili nedelja popraviti opšte stanje zaposlenih, pa će tako biti zadovoljniji i odmorniji, a samim time i produktivniji, pa gubitka neće ni biti.
Za poslodavce u Škotskoj ovo bi moglo da se ispostavi kao dobar potez, jer bi im pomoglo da lakše privuku radnike budući da su zbog nedostatka radne snage (uslovljene Bregzitom) u pojedinim sektorima suočeni sa rastućim pritiscima da povećaju plate i obezbede bolje radne uslove.
Rezultati četvorogodišnje primene kraće radne nedelje sa Islanda pokazuju da je eksperiment bio veoma uspešan, odnosno da je produktivnost ostala ili na istom nivou ili da je čak porasla. Radnici su, takođe, naveli da su pod manjim stresom, da se osećaju zdravije i da imaju uravnoteženiji odnos privatnog i poslovnog života, prenosi Politika.