Minsk: Situacija sa migrantima iz Avganistana sve složenija
Zamenik predsednika državnog pograničnog komiteta Belorusije Roman Podlinjev je izjavio da će očekivani talas migranata iz Avganistana iskomlikovati situaciju sa nelegalnom migracijom na beloruskoj granici, pritom, ekstremisti se mogu kretati pretvarajući se da su migranti.
Sputnik„Mislim da će se to odraziti na situaciju sa nelegalnim migrantima kroz Belorusiju. Preduslov da se migranti kreću preko teritorije Belorusije predstavlja potvrda EU o spremnosti da na svoju teritoriju prime građane iz regiona u kojima su aktuelni sukobi“, rekao je Podlinjev.
On je napomenuo da je u toku „prvi talas“ migranata iz Avganistana koji su sarađivali sa zapadnim zemljama, zato su tamo i krenuli.
„Mi znamo da će se talas migranata iz Avganistana, koji su preko Belorusije krenuli u Evropu, povećati. To im omogućavaju i granice koje su otvorene između zemalja ZND-a. Očekuje se da će u Avganistanu biti žarišta otpora talibanima, što bi moglo dovesti do građanskog rata i novog talasa izbeglica“, nastavio je sagovornik.
On je dodao i da će se situacija sa migrantima samo komplikovati, što može biti propraćeno raznim zločinima, trgovinom oružjem i narkoticima, širenjem ideje radikalnog islamizma, kao i kretanjem izbeglica i terorista na teritoriji EU.
Podlinjev je naveo da je tema migranata iz Avganistana podignuta i u okviru pograničnih službi ZND-a, kao i da će se preduzeti odgovarajuće mere prema migrantima koji pokušaju da na nezakonit način uđu u Belorusiju. Međutim, pored avganistanskih migranata, tu su i migranti iz Iraka, Somalije i drugih nestabilnih država.
Minsk ne stvara migracionu krizu
Podlinjev je komentarisao i optužbe evropski država da vlasti Belorusije nameravaju da stvore migracionu krizu na granici sa EU i da, navodno, izvoze nelegalne migrante i naveo, da su ove optužbe neosnovane.
On je napomenuo da su i prethodnih godina bile slične situacije sa prilivom nelegalnih migranata preko Belorusije, ali da su se tada sva pitanja rešavala u saradnji sa državama EU i da nije bilo reči o „migracionoj krizi“.
„U periodu 2017-2021. godine je pogranična služba Belorusije privela 1.300 migranata različite nacionalnosti. U tom periodu je skoro sličan broj migranata bio uhapšen i u Letoniji, Litvaniji i Poljskoj“, napomenuo je Podlinjev.
Letonija, Litvanija i Poljska grade ograde
Podlinjev smatra da mere koje primenjuju neke države EU protiv nelegalnih migranata, između ostalog i izgradnja ograde na granici, ne rešavaju problem i pre svega su usmerene na medije, a ne na realno i efikasnije čuvanje granica.
„Mi ne shvatamo šta rade naše zapadne kolege. Mi vidimo da tamo radi evropska agencija ‘Fronteks’ i da se na granici osim carinika nalaze i druge oružane snage i da se podižu ograde. Pratimo situaciju i ne shvatamo postupke pogranične policije država Evropske unije – oni narušavaju sve što se može narušiti. Mere koje primenjuju su u velikoj meri usmerene na medije, a ne na efikasnije očuvanje granica“, istkao je Podlinjev.
On je naveo da taj problem može da reši samo Evropska unija, ispunjavajući sve formalne procedure propisane u međunarodnim i evropskim pravnim aktima, poštujući zakon i prava migranata.
„Izgradnjom ograda ili povećanjem broja vojnika na granici se ne rešava problem, jer se na taj način samo migranti češće identifikuju i češće ih potiskuju ka teritoriji Belorusije. Moraju se ispunjavati međunarodne obaveze u susednim državama EU. Drugog izlaza nema. Niko neće migrante nasilno istiskivati sa granice na teritoriju Belorusije ako oni ne žele da dođu kod nas. Za nas se oni tamo nalaze na zakonitoj osnovi", konstatovao je Podlinjev.
On je takođe naveo da smatra da međunarodne organizacije znaju da je beloruski stav ispravan i zaključio da evropske institucije ne osuđuju ono što se sada događa na granici iako su narušavanja očigledna.
U poslednje vreme Litvanija, Letonija i Poljska javljaju o
rastu broja privedenih ilegalnih migranata na granici sa Belorusijom. Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko izjavio je da
Minsk više neće sprečavati priliv ilegalnih migranata u zemlje EU – zbog sankcija Zapada za to nema ni novca ni snage.
Početkom avgusta
talibani su pokrenuli ofanzivu na vladine snage u Avganistanu. Talibani su 15. avgusta
ušli u glavni grad i preuzeli kontrolu nad predsedničkom palatom. U noći 16. avgusta predstavnik talibanske političke kancelarije Muhamed Naim izjavio je da je rat u Avganistanu završen, a da će oblik vladavine u državi uskoro biti ustanovljen. Jedina oblast koju talibani ne kontrolišu je pokrajina Pandžšer severoistočno od Kabula, jedan od najmanjih regiona u zemlji po površini i broju stanovnika.