Studija koju je naručila nemačka fondacija imala je ambiciozni zadatak - da dokaže i raskrinka rusku propagandnu mašineriju u Srbiji i na Balkanu. No, ovu tragikomičnu slagalicu o ruskom malignom uticaju, gotovo je nemoguće sastaviti - iz razloga protivrečnih, jednostranih, nedovršenih i na momente urnebesnih konstatacija autora, nemačkog političkog analitičara dr Tomasa Braja. Uprkos tome, recezent će u uvodnom delu Brajova „otkrića“ označiti kao prosvetljujuća i otrežnjujuća „jer nesumnjivo dokazuju dezinformativni karakter bezbroj medijskih izveštaja, a s druge strane otkrivaju nedovoljne, čak i bespomoćne protivmere preduzete od strane EU.
Majka svih pitanja: šta je glavna urednica htela da kaže?
Držeći se nepisanog pravila naučne metodologije da sve mora da počne od početka, Braj kreće od analize poslovnog prostora Sputnjikove redakcije u Beogradu, prebrajajući kvadratne metre, brojno stanje zaposlenih, plate, pa konačno važeće ugovore i njihov sadržaj...Oni koji nisu bili upućeni, mogli su da saznaju da tamno srce ruske moći u Srbiji kuca u 400 kvadrata poslovnog prostora. Obećavajući početak. Sledi još urnebesnije, kako se autor hvali, sondiranje DNK ovog medija.
Centralno mesto zauzima „master majnd“ čitave „operacije“, glavna urednica Sputnjika, Ljubinka Milinčić. Glavnog urednika Sputnjika autor demistifikuje „deskripcijom“ biografije i uočavanjem jedne „anomalije“, a to je, kako kaže, „specifično bavljenje marginalnim pitanjima“. Kao dokaz za tvrdnju koja sama po sebi pobuđuje sumnjičavost, autor ukazuje na emisiju „Ljubinka Milinčić otkriva malo poznate činjenice o ruskom gradu na granici s Mongolijom".
Suočen sa konfuzijom koju je stvorio a uveren da radi vrhunsku „sondažu“ Sputnjikove ruske misije na Balkanu, dr Tomas Braj, nikako nije mogao da odgovori sebi na „majku svih pitanja“: kako to da Sputnjik u svom izveštavanju tekstove „formuliše sa srpskim autorima“ i „u interesu i sa stanovišta Srbije“, dok glavna urednica tvrdi da ne pokušava da utiče na politiku bilo koje zemlje, pa ni Srbije.
Brajevu paranoju pojačalo je prisustvo srpskih političara, pa čak i umetnika, posebno režisera Emira Kusturice na proslavi petog rođendana Sputnjika. Sve to po njegovom mišljenju objašnjava „izostanak ideološke pozadine“ u impresumu Sputnjikovog portala.
Kako i zašto je Braj spojio ideologiju i impresum jednog glasila, ostaje nejasno.
Nadahnuti ali zalutali autor
Analizirajući priloge i tekstove koje je Sputnjik plasirao na svom portalu u januaru, februaru i martu 2021. ovaj nadahnuti ali zalutali autor, našao se u Bermudskom trouglu ovog medija, koga optužuje da se bavi samo sa tri teme: Rusijom, Srbijom i SAD.
„Načelno, u srpskom izdanju je evidentno da je ovoj maloj zemlji dodeljena uloga jednaka svetskim silama SAD i Rusiji, koja ne odgovara stvarnosti“, konstatuje, i naglašava: „Štaviše: izveštavanje o srpskim pitanjima čak jasno nadmašuje teme iz SAD-a i u rangu je sa ruskim“. Svoje epohalno otkriće da se portal „Sputnjik“ bavi, o zločina, srpskim temema, i to sa posebnim predumišljajem, on potkrepljuje tvrdnjom: „Upadljivo je da Sputnjik izveštava toliko detaljno kao da je reč o srpskom mediju, a ne o inostranom ruskom portalu“.
U cilju stvaranja „identifikacije korisnika sa ponuđenim izveštajima, koji se u ovom slučaju doživljavaju kao domaći, srpski“, na Sputnjikovom portalu se čak , značajno naglašava autor, može pročitati vest da „Krizni štab zaseda sutra ujutro u osam sati“.Dr Tomas Braj i u nastavku čini „medveđu uslugu“ naručiocu ovog istraživanja, pa kao dokaz za svoje tvrdnje da je „Sputnjik“ propagandno glasilo „Putinovog kabineta“, citira objavljenu vest o sudaru autobusa 551 i automobila u Velikoj Moštanici. Sledi drugi dokaz- izveštavanje o „minornoj temi“ (kako sam kaže), gde „Sputnjik“ prenosi kako je poslaniku Partije ujedinjenih penzionera (PUPS), pozlilo u Skupštini Srbije.
Braj pronalazi navodnu subverzivnu aktivnost Sputnjika čak i u lokalnim temama kao što je „pucnjava u centru Beograda“ koju imenovani portal „hitno prenosi sa zakašnjenjem od 44 minuta“. Zapetljan u pokušaju da objasni kako funkcioniše ruska meka moć u Srbiji, autor dokaze za svoje sumnje pronalazi ama baš svuda. Na zlom glasu u Studiji se našlo i izveštavanje Sputnjika o slučaju kad je američki ambasador Entoni Godfri javno rekao da naš slavni fizičar Nikola Tesla nije Srbin nego Amerikanac. I to pred „nosom ostalih srpskih medija“ koji su tek kasnije reagovali na ovu temu, gotovo razočarano konstatuje autor.
Vremenske prilike i neprilike
Da nije her Tomas Braj doktor nauka, jedno njegovo „zapažanje“ bi moglo biti pripisano čistom diletantizmu. Naime, on se dohvatio čak i vremenskih (ne)prilika kako bi „objasnio“ uticaj Sputnjika na širenje ruske propagande na Balkanu, pa je tako rekao između ostalog i ovo: „...Izjednačavanjem Srbije sa srpskim izdanjem Sputnjika, postiže se izveštavanjem o vremenskim prilikama“. Potkrepio je dokazom. Sputnjik objavio vest: „Stižu nam prolećne temperature...“
Krajnje zabavna je „analiza“ i Brajevo viđenje pravoslavnog običaja, plivanja u hladnoj vodi na Bogojavljanje „za časni krst“. Svog naručioca on izveštava da je to plivanje u hladnoj vodi (o zločina) Sputnjik čak „ilustrovano i video zapisima“, te ga muči crv sumnje: zašto i Vladimir Putin baš na Bogojavljanje zaranja u hladnu vodu? Ko zna kakav bi zaključak usledio da je autor kojim slučajem upoznat sa epskim duhom Srba, koji često uz časni krst nadovezuju i slobodu zlatnu...
Kada govori o kreiranju javnog mnjenja na pozicijima Moskve, može biti pomalo i zbog profesionalne zavisti, gospodin Braj optužuje Sputnjik da je dao prostora, kako se izrazio, „kratkotrajnom“ ministru spoljnih poslova Vladislavu Jovanoviću.
U svojoj promašenoj, konfuznoj, nedorečenoj, protivrečnoj i u svemu amaterskoj analizi Sputnjika na srpskom jeziku, dr Braj se nije potrudio da prenese osnovne činjenice. Na primer, dr Darka Tanaskovića, našeg poznatog orijentalistu i islamologa, naziva „pravnikom“, a sve ostale sagovornike Sputnjika naziva „četvororazrednim“ političarima, „drugorazrednim“ istoričarima, te „odavno ostarelim penzionerima“...I Matija Bećković mu je sumnjiv. Nadasve. Jer prostor koji Sputnjik ustupa našem akademiku ukazuje da ova medijska kuća „po pravilu zauzima stranu u (retkom) unutarsrpskom sporu oko Kosova“.
Tumači balkanske stvarnosti
Na kraju treba reći da se iz načina na koji gospodin Braj „čita“ Sputnjik može koješta saznati o smešnoj strani evroatlantskog „razumevanja“ Balkana, a posebno prostora Srbije i nekadašnje Jugoslavije. Na primer, da su ovim podnebljem u poslednjih trideset godina defilovali razni tumači balkanske stvarnosti, služeći se sličnim poluinfirmacijama. Ali, tu već nema prostora za humor, nego za ozbiljno razmatranje ko se to i na kakav način bavi ovako važnim temama.
Krucijalna optužba koja izvire iz ove „paškvile“ dr Braja je to da su Srbi „neizlečivo“ vezani za Rusiju što je pokazalo istraživanja iz 2019. po kojem je 80 odsto ispitanika bilo za proširenje kontakta sa Rusijom. Najveću odgovornost za to, kao i činjenicu da priloge Sputnjika preuzimaju drugi mediji, opet snosi srpska redakcija Sputnjika.
Istovremeno, dok dr Braj ispituje ko su „Stožeri Sputnjikovog DNK“, vlada u Berlinu ozbiljno štiti svoje energetske interese borbom za izgradnju „Severnog toka“, pa čak traži i podršku Kine u UN, kako bi se ovaj, za Nemačku životno važan ruski projekat ostvario...