Kako je saopšteno, ovim Predlogom zakona definisano je ustanovljavanje dodatnih mera čiji je cilj negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, kao i kulturnih i tradicionalnih vrednosti, i šira upotreba ovog pisma u javnom životu s obzirom na njegov istorijski, kulturni i identitetski značaj.
Predlog zakona predviđa obavezujuće i stimulativne mere za zaštitu ćiriličkog pisma.
Obavezujuće mere šire krug subjekata koji su u obavezi da koriste ćiriličko pismo i po ovom zakonu to bi bili svi subjekti koji posluju ili obavljaju delatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala.
Obaveza upotrebe ćiriličkog pisma već je predviđena Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisama za državne, pokrajinske i lokalne organe vlasti, javna preduzeća i javne službe.
Predlog zakona propisuje i mere stimulativne prirode koje su prvenstveno usmerene na privatni sektor, kao i na sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu, s obzirom na njihov značaj u javnom životu, i odnose se na mogućnost ustanovljavanja poreskih i drugih administrativnih olakšica za subjekte u privatnom sektoru koji se odluče da u svom radu i poslovanju koriste ćiriličko pismo.
Ovim Predlogom je predviđeno i da kulturne i druge manifestacije koje se finansiraju ili sufinansiraju iz javnih sredstava moraju imati logo ispisan na ćiriličkom pismu, a u skladu sa propisima prema kojima se organizuju.
Predlogom zakona predviđeno je osnivanje posebnog Saveta vlade za srpski jezik, koji će sa stručnog stanovišta pratiti i analizirati stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i sprovođenja mera radi zaštite i očuvanja ćiriličkog pisma, kao matičnog pisma i predlagati preporuke, predloge i mere za unapređenje stanja, prenosi Tanjug.