Doček patrijarha srpskog Porfirija u Podgorici i ustoličenje mitropolita Joanikija na Cetinju su veličanstveni događaji, ne samo za Srpsku pravoslavnu crkvu i njen deo u Crnoj Gori, već i za čitavo pravoslavlje, a kako kaže profesor Bogoljub Šijaković, svi pokušaji da se na njih baci senka su minorni i skaredni.
Sve će proteći mirno
„Ukoliko organi bezbednosti budu radili svoj posao kako valja, ubeđen sam da će sve biti u redu“, kaže profesor Šijaković u emisiji Svet sa Sputnjikom.
Da će sve proteći u najboljem redu veruje i stručnjak za bezbednost iz Podgorice Vladan Pavićević.
„Niko ne može garantovati da li će biti sporadičnih ispada, ali očekujem da policija preudzme ozbiljne mere i korake na stabilizaciji, odnosno neutalisanju svega što je kriminalno“, naglašava Pavićević.
Komentarišući najavu predsednika Mila Đukanovića da će, ukoliko mesto ustoličenja mitropolita Joanikija ne bude promenjeno izaći da protestuje na Cetinju, Pavićević ističe da je crkva veliki organizam da bi se njome bavili mali ljudi.
„Tom svojom izjavom Đukanović je jasno stavio da znanja da nije predsednik svih građana Crne Gore, nego je predsednik svoje klike“, primećuje ovaj stručnjak.
Đukanović hoće da Cetinje bude kao Srebrenica za Bošnjake
Po mišljenju političkog konstultanta Vladimira Dobrosavljevića, Đukanović pokušava da od Cetinja napravi simbol okupljanja kakav je, recimo, Srebrenica za Bošnjake, oko kog će graditi novokomponovani identitet Crne Gore. To je, dodaje Dobrosavljević, i jedan od načina na koji Đukanović pokušava da skrene pažnju strancima da i dalje treba da računaju na njega.
„On je čovek koji zna da mu je vreme isteklo a jedini način da pokaže da je i dalje potreban jeste da demonstrira koliko je postojeća vlada nesposobna da garantuje stabilnost u državi. A stranci pre svega traže neku vrstu stabilnosti. S druge strane, pokušava ponovo da nametne da je on taj koji može sve da drži pod kontrolom. I naravno, u svetlu Avganistana on želi da napravi paralelu – eto gde nas vodi ekstremizam u 21. veku - a decenijama se gradio imidž da su Srbi ekstremisti“, komentariše Dobrosavljević.
Profesor Šijaković skreće na pažnju i na izjavu ministra unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića da ne može da garantuje apsolutnu bezbednost građanima na Cetinju 5. septembra i da su detektovani ekstremisti, kako je rekao, i na jednoj i na drugoj strani.
„Ako neko u takvoj službi detektuje ekstremiste, onda lako može da ih stavi pod kontrolu. Tu se ne radi o ekstremistima na jednoj i na drugoj strani već na jednoj strani imate pravoslavni hrišćanski narod koji na posvećeni način brani ne samo svoja pogažena prava već i univerzalna prava svih ljudi u Crnoj Gori. I imate instruisane i plaćene grupe. Ti ekstremisti koji kažu da će da napadnu, da će pasti krv a da će za to biti kriv onaj čija krv padne - to je apsurdno“, primećuje Šijaković.
Joanikije blagodat za Crnu Goru
Vladan Pavićević smatra da se daje prenaglašeni politički značaj ljudima koji, kako kaže, ne znaju ni šta je vera, ni šta su propisi, samo znaju da štite svoje ugrožene interese.
Sličnog mišljenja je i profesor Šijaković koji ističe da u centru pažnje treba da bude sam događaj ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog, a kako napominje, blagodat je za Crnu Goru što je to čovek poput Joanikija Mićovića.
„To je izuzetna ličnost po svom smirenju, otmenosti i duhovnoj uzvišenosti, to je čovek koji i sad kad pokušavaju da mu zagorčaju život kaže – ja se njih ne mogu odreći i nikoga se ne odriče kao što se ni Gospod nikog nije odrekao. Kao što smo imali sreću i blagodat da živimo u vremenima patrijarha Pavla i mitropolita Amfilohija imamo i blagodat da živimo u vreme kad će mitropolit biti Joanikije Mićović“, poručuje Šijaković.