Teodorakis je preminuo u svojoj kući u Atini, preneli su grčki mediji.
Teodorakis je bio jedan od najvećih grčkih, ali i planetarnih kompozitora, a svetsku slavu stekao je komponujući muziku za filmove, kao što su „Grk Zorba“, „Z“ ili „Serpiko“.
Teodorakis je bio veoma značajna ličnost u Grčkoj, ne samo u umetnosti, već i u politici i drugim društvenim pitanjima, a četiri puta je bio biran u grčku skupštinu, dok je jednom bio i ministar. Aktivno je učestvovao u borbi protiv nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu, a bio je jedan od vođa pokreta otpora protiv vojne hunte koja je grčkom vladala sredinom 20. veka.
Zbog toga je njegova muzika bila zabranjena, a on uhapšen, mučen i zatvaran u koncentracioni kamp, zbog čega se pobunila svetska muzička javnost, pa mu je zatvorska kazna preinačena u izgnanstvo.
Teodorakis je rođen 29. jula 1925. godine na ostrvu Hiosu. Prvi koncert održao je sa 17 godina u Tripoliju na Peloponezu.
Godinu dana kasnije, italijanski okupatoru uhapsili su ga i mučili, a potom i proterali na ostrva Ikariju i Makronisos, gde je jedva preživeo torturu.
Otišao je u Francusku 1954. godine, gde je studirao i komponovao.
Po povratku u Grčku 1960. godine, počeo je da komponuje neke od veoma važnih kompozicija, zasnovanih na grčkoj tradiciji.
Počeo je da se bavi i politikom, te je izabran za poslanika u parlamentu.
Svetsku slavu stekao je 1964. godine, kada se pojavio film „Grk Zorba“ u režiji Mihaila Kakojanisa. Teodorakis je za taj film komponovao i kreirao i čuveni ples sirtaki, zasnovan na grčkim narodnim igrama, koji je postao simbol te zemlje.
Posle vojnog puča 1967. godine u Grčkoj, Teodorakis je zatvaran i proganjan, a iz Grčke je prognan 1970.
U inostranstvu nastavlja da vodi borbu protiv hunte, drži na hiljade koncerata kao deo te borbe i postaje simbol pobune protiv diktature.
Posle pada hunte, vraća se u Grčku 1974. godine, gde aktivno učestvuje u umetničkom, kulturnom i društvenom životu.
Teodorakis je bio počasni građanin Novog Sada, koji mu je tu titulu dodelio 2004. godine, u znak zahvalnosti jer je grčki kompozitor poklonio Srpskom narodnom pozorištu prava na izvođenje baleta „Grk Zorba“, kao i zato što se u toku NATO agresije 1999. godine zalagao za prestanak bombardovanja.
Čuveni kompozitor aktivno se borio protiv agresije na SR Jugoslaviju, između ostalog i koncertom na Trgu Sintagma u Atini, kada je održao i čuveni govor kojim je osudio bombardovanje Srbije.