„Treba pretpostaviti da je ceo ovaj američki poduhvat sa Avganistanom višegodišnja, pažljivo isplanirana akcija. I nema za cilj podršku tamošnje vlade ili nekog drugog, već je usmerena isključivo na pogoršanje sukoba i probleme ovog regiona“, rekao je zamenik državnog sekretara za televiziju „ONT“.
Arčakov je primetio da su ovakve društvene krize, kao u Avganistanu, „uvek praćene pojavama međunarodnog terorizma, rastom prekograničnog i transnacionalnog kriminala. A ako neki ekstremisti, kao i narkotici, oružje, ilegalni migranti u novom talasu krenu u Evropu, onda će to direktno uticati na nas“, naglasio je on.
Ruski diplomata je dodao da postoje rizici od pojave kriznih tačaka u istočnoevropskom regionu.
„Sjedinjene Američke Države i Zapad su zainteresovani da Rusiju i njene saveznike uvuku u ponor takvih tinjajućih sukoba, kako se ne bi mešali u vladanje svetom“, konstatovao je on.
Prema njegovim rečima „događaji koji su se odvijali oko Belorusije prošle godine to jasno potvrđuju“.
„Zato što je praktično odmah počelo oštro povećanje direktnog vojnog prisustva Sjedinjenih Američkih Država na poljskoj teritoriji i to u neposrednoj blizini granica Belorusije. Sada je na poljskoj teritoriji raspoređen američki kontinent od oko četiri hiljade ljudi; sporazum je potpisan prošle godine i biće povećan za još hiljadu, a izgrađena je i infrastruktura za smeštaj 20 hiljada američkih vojnika... Po svemu sudeći, Sjedinjene Američke Države će se na duže ukopavati u Poljskoj “, dodao je Arčakov.
Početkom avgusta talibani su pojačali ofanzivu protiv vladinih snaga u Avganistanu. Talibani su 15. avgusta ušli u glavni grad i preuzeli kontrolu nad predsedničkom palatom, a 16. avgusta su objavili da je rat u Avganistanu završen i da će državno uređenje biti određeno u bliskoj budućnosti. Jedina pokrajina koja nije pod njihovom kontrolom je Pandžšer severoistočno od Kabula.
Odnosi između Belorusije i zapadnih zemalja naglo su se pogoršali nakon predsedničkih izbora 2020. godine što je izazvalo neodobrene masovne proteste. Beloruske vlasti su više puta izjavljivale da se protestne akcije koordiniraju iz inostranstva. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko optužio je Zapad za direktno mešanje u situaciju u zemlji i rekao da nemirima upravljaju Sjedinjene Američke Države, a Evropljani im podilaze. Evropska unija, Velika Britanija, SAD, Kanada i brojne druge zemlje postepeno su uvodile sankcije protiv određenih beloruskih zvaničnika, preduzeća i industrije, optužujući Minsk za kršenje izbora i kršenje ljudskih prava.