To je slika koju bi laici trebalo da imaju kada se govori o zlatnim rezervama Srbije, dok stručnjacima ona nije potrebna jer im je jasno da je reč o značajnom bogatstvu, koje je za osam godina više od dva put uvećano. Da je to tako, pokazuju i podaci iz kojih se vidi da smo na kraju 2012. godine raspolagali sa 15,9 tona zlata.
Ono što je isto i tada i danas, jeste to da jednu tonu čini oko 80 poluga i to težine od po 12,5 kilograma i dimenzija 17,78 X 9,21 X 4,45 centimetara. Sve one su, za razliku od pre nekoliko godina, smeštene u trezorima NBS, odnosno nijedan gram zlatnih rezervi nije više u inostranstvu. NBS je praktično za jedan deo zlatnih rezervi izmenila mesto gde ih čuva.
Srbija je krenula putem kojim poslednjih godina idu mnoge države, koje su svoje zlatne rezerve iz inostranstva vratile u svoje nacionalne trezore.
To je posebno bilo izraženo u vreme krize izazvane pandemijom virusa korona, pa su 2020. godine centralne banke na globalnom nivou uvećale zlatne rezerve za 275 tona. Tako je i naša zemlja svoju tonu, smeštenu u Bazelu, nedavno povukla i sada su svih 36,7 tona ovih poluga u NBS.
„Sve zlato u okviru deviznih rezervi se odnedavno nalazi u Srbiji, odnosno u trezorima Narodne banke Srbije. Time je, u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, NBS želela da dodatno poveća njegovu sigurnost i dostupnost. To između ostalog podrazumeva i da nema troškova držanja koji su prisutni u slučaju držanja zlata u inostranstvu. Trend repatrijacije zlatnih rezervi iz trezora FED-a, Bank of England, Banque de France i drugih u matične zemlje prisutan je u poslednjih nekoliko godina kod Nemačke, Holandije, Austrije, Poljske, Mađarske, Rumunije , koju smo prezentovali 18. avgusta 2021. godine predstavljajući Izveštaj o inflaciji“, objašnjava Tabaković.
Guvernerka Jorgovanka Tabaković
© Tanjug / OKSANA TOSKIC
Podaci pokazuju i da zlato kod nekih velikih sila čini čak 70 odsto njihovih ukupnih deviznih rezervi. Srbija naravno ne može da se meri sa tim velesilama ali može sa zemljama u razvoju, koje je, po poslednjim podacima, prevazišla.
„Bruto devizne rezerve NBS iznosile su na kraju septembra 13 milijardi evra. Rezerve u zlatu su krajem jula činile 12,4 odsto ukupnih deviznih rezervi NBS, što je iznad proseka za zemlje u razvoju kod kojih je 7,4 posto u trećem tromesečju 2020. U odnosu na kraj 2012. godine, učešće zlata u deviznim rezervama povećano je sa 5,7 odsto na pomenutih 12,4 procenata, njegova količina je više nego udvostručena, sa 15,9 na 36,7 tona, dok je njegova vrednost utrostručena odnosno sa nekadašnjih 0,6 milijardi evra stigla je na 1,8 milijardi evra“, kaže Tabaković.
Ona navodi i važnost zlata u deviznim rezervama.
„Zlato istorijski ima ulogu sigurne aktive, i ova njegova uloga naročito dolazi do izražaja u periodima krize, kada mu i cena značajnije raste. Iz ugla centralne banke kao institucionalnog investitora, zlato je i garancija poverenja u centralnu banku (naročito u izazovnim vremenima), a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. S obzirom da je na njega teže uticati kroz politike kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi zlato smanjuje rizik kamatnih stopa i doprinosi očuvanju vrednosti investicija. Istovremeno, niska korelacija zlata sa tradicionalnim oblicima aktive u kojima se drže devizne rezerve, a naročito sa rezervnim valutama poput američkog dolara, čini ovaj plemeniti metal korisnom aktivom u svrhu dodatne diversifikacije“, kaže za “Blic Biznis” guvernerka Tabaković.
Inače, zlato se gotovo u celosti (oko 96 odsto) čuva u obliku zlatnih poluga, dok se svega oko 4 procenta čuva u formi kovanog zlata. Finoća zlata od kojeg su izlivene iznosi 999/1000, odnosno njihov sadržaj predstavlja 99,9 odsto čistog zlata.