Idilični zalasci sunca i dobro raspoloženje posetilaca plaže, među kojima je veliki broj surfera, kriju potencijalnu opasnost, nuklearni otpad iz reaktora zatvorenih pre jedne decenije, koji ugrožavaju korozija, zemljotresi i rast nivoa mora, piše engleski „Gardijan“.
San Onofri reaktori su među desetinama mnogih u SAD koji se zatvaraju, a stručnjaci kažu da na najbolji način oslikavaju nesigurnu budućnost nuklearne energije.
„Oni su kombinacija grešaka“, kaže Gregori Džako, bivši predsednik američke Nuklearne regulatorne komisije.
Taj otpad je produkt rada Nuklearne elektrane San Onofri, koja je imala tri reaktora u vlasništvu kompanije Južna Kalifornija Edison (SCE).
Federalni regulatori već su pozvali na sud SCE zbog nekoliko bezbednosnih pitanja, kao što su curenje radioaktivnog otpada i falsifikovana protivpožarna dokumenta. Kada je iz novog parnog generatora procurila manja količina radioaktivnosti u januaru 2012, samo godinu dana pošto je zamenio stariji, pokazao se najveći problem.
Nuklearna regulatorna komisija (NRC) utvrdila je da su federalni inspektori prevideli upozorenja još 2009. godine i da je SCE zamenio generatore bez adekvatnog odobrenja. SCE je pokušao da reši problem, ali je, umesto toga, 2013. zatvorio elektranu.
Međutim, iako je elektrana prestala da radi, nuklearni otpad je ostao.
Prema propisima, donetim još 1982. godine, nuklearni otpad iz američkih elektrana trebalo je da bude odlagan u centralizovanim skladištima od 1998. godine. Predsednik SAD Džordž Buš je 2002. godine odobrio da centralizovano skladište bude u Juka planinama, nedaleko od Las Vegasa. Međutim, administracija Baraka Obame je 2010. godine odbacila te planove.
Zatvorena nuklearna elektrana San Onofri u blizini istoimene plaže u Kaliforniji
U nedostatku centralnog skladišta, Kalifornijska obalska komisija je 2015. godine odobrila izgradnju privremenog odlagališta kod San Onofrija, koje bi trebalo da se koristi do 2035. Zakopavanje otpada završeno je u avgustu prošle godine, kada su poslednja 73 kanistera završila u betonskom skladištu.
San Onofri nije jedino odlagalište nuklearnog otpada u SAD, jer su mnoga mesta širom države suočena sa njim posle gašenja pojedinih elektrana. Tako je otpad smešten na 76 lokacija u 34 države, sudeći po podacima sekretarijata za energiju.
Alison Mekfarlan, takođe bivša šefica NRC, kaže da problem nuklearnog otpada ne izaziva previše pažnje.
Nuklearni otpad zakopan je na 30 metara od obale i plaže San Onofri, uz auto-put I-5, jednog od najprometnijih u SAD i nedaleko od tektonskih ploča za koje stručnjaci kažu da bi mogle da izazovu zemljotres jačine 7,4 stepeni.
U odobrenju koje su dali za zakopavanje, iz Obalske komisije su upozorili da može da ima ozbiljan uticaj na životnu sredinu, uključujući pristup moru i morski živi svet.
„Instalacija može da bude izložena poplavama i opasnosti od erozije“, navodi se u dokumentu.
Stručnjaci su zabrinuti i zbog kontrole zatvorenih reaktora. Čim je elektrana San Onofri zatvorena, SCE je počeo da traži izuzeće od pravila za elektrane i dobio dozvolu za ublažavanje određenih mera.
To nije jedinstven slučaj, budući da je NRC u više navrata odobravao takva ublažavanja i više se fokusirao na elektrane koje rade, piše „Gardijan“.
„Istina je da se opasnost od incidenata smanjuje kada elektrane ne rade. Ali prilagođavanje propisa umanjuje transparentnost i takvi izuzeci su opasno koketiranje sa NRC“, kaže Dejv Lokbaum, naučnik koji je vodio projekat nuklearne bezbednosti.
Kontraadmiral Len Hering kaže da NRC ne radi posao kako treba, već da omogućava nuklearnoj industriji da odlučuje kako će nuklearni otpad širom SAD biti uskladišten.
Na odlagalištu nuklearnog otpada kod plaže San Onofri zabeležena su dva incidenta koja su izazvala gnev meštana. Pre tri godine, deo opreme upao je u jedan od kanistera tokom skladištenja, zbog čega su radovi prekinuti na 10 dana kako bi se utvrdilo ima li opasnosti po okolinu. Nekoliko meseci kasnije, kanister napunjen radioaktivnim otpadom zaglavio se i umalo pao sa pet metara visine. Taj incident je dugo skrivan, sve dok ga jedan od „zviždača“ nije otkrio javnosti.
NRC je potom prijavio SCE zbog incidenata, zbog čega je ta firma kažnjena sa 116.000 dolara, ali je odlaganje nastavljeno.
Na još jednu opasnost upozorio je Kris Sing, generalni direktor kompanije „Holtek“ koja proizvodi kanistere, koji je naveo da ih je teško popraviti u slučaju oštećenja.
Kalifornijska Obalska komisija prošle godine izdala je nalog da SCE ispituje kanistere na svakih pet godina, a od 2024. godine na svake dve i po godine.
Međutim, penzionisani kontraadmiral Hering kaže da se toj kompaniji ne može verovati, jer niko neće kontrolisati kako proveravaju kanistere.
Iz NRC su saopštili da su proverili odlagalište i da nuklearni otpad može biti bezbedno smešten kod plaže San Onofri.
„Ne može da bude uklonjen sa te lokacije, jer nemamo centralno odlagalište za otpad visokog nivoa, iako trenutno proveravamo dve prijave za skladišta u zapadnom Teksasu i Novom Meksiku“, saopšteno je iz NRC.
Al Bejts, zadužen za odlagalište San Onofri u kompaniji SCE, kazao je da postoji mogućnost da se dogode incidenti zbog delovanja prirode ili ljudi. Ali ako se dogode, to će imati mali uticaj na javnu bezbednost.
„Na tom mestu jeste smešten otpad visokog nivoa. Međutim, tehnologija koju koristimo je dovoljno robusna za bilo koji scenario“, rekao je on.
Džon Dobkin, predstavnik nuklearne elektrane, podvlači da je otpad bezbedno uskladišten, ali da bi pravi potez bio da se ukloni iz privremenog skladišta. Međutim, kako kaže, to je odluka koju može doneti samo država.