„Gospodin (Aleksander) Šalenberg (austrijski ministar spoljnih poslova) potvrdio je stav Austrije o Krimu. S tim u vezi sam podsetio da su Krimljani birali svoj put nazad u Rusiju, u kakvim uslovima, posle državnog prevrata, nakon što su ultraradikali i neonacisti koji došli na vlast, počeli da prete da će proterati Ruse sa Krima i poslali tamo naoružane militante“, rekao je Lavrov na konferenciji za medije.
On je istakao da su događaji tipa „Krimske platforme“ „iz kategorije lažne politike“.
„Svi shvatamo da je sve ovo veštačko, ideje koje se ovaploćuju u ovakvim spektaklima“.
Ministar je još jednom naglasio da je Rusija otvorena za dijalog sa drugim zemljama o svim pitanjima, uključujući Ukrajinu.
„Još jednom želim da naglasim značaj otvorenog razgovora o svakoj temi, mi smo otvoreni za to. Glavno je da se razgovor zasniva na konkretnim činjenicama, a ne na predstavama o ideologizovanoj solidarnosti koju, nažalost, sve češće posmatramo od strane naših zapadnih kolega po pitanjima kao što je Ukrajina“, dodao je Lavrov.
Ruski ministar smatra da je aktuelna ukrajinska vlada potpuno podređena ultranacionalističkim neonacističkim idejama.
Šef ruske diplomatije primetio je da pretnje iz 2014. godine „da izbace sve rusko sa Krima“ nisu nestale. On je podsetio na nedavne reči ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da bi oni koji žive u Ukrajini i smatraju se Rusima trebalo da odu u Rusiju.
Kijev ne želi da ispunjava Minske sporazume
Prema njegovim rečima, novi i usvojeni zakoni u Ukrajini više ne dozvoljavaju Kijevu da ispuni deo sporazuma o rešavanju situacije na istoku zemlje, uključujući i poseban status Donbasa.
„Novi zakoni o kojima se sada raspravlja pod rubrikom državne politike prelaznog perioda, jednostavno ruše sve što od njih (Ukrajine) zahtevaju da urade Minski sporazumi. Ukrajinske vlasti jednostavno ne žele da ih ispunjavaju. Zakoni koji su već doneti ne dozvoljavaju da se ispuni ono što se Ukrajina obavezala da će ispuniti u vezi sa posebnim statusom Donbasa, uključujući jezička i kulturna prava, u vezi sa amnestijom i u vezi sa organizovanjem slobodnih izbora u Donbasu pod nadzorom OEBS-a“, objasnio je Lavrov.
„Neverovatno je što ove činjenice iznosimo našim zapadnim kolegama, to smo učinili nedavno tokom posete nemačke kancelarke Angele Merkel Rusiji. Ali oni ne mogu ništa da odgovore“, konstatovao je ruski ministar.
Prisvajanje praznika
Komentarišući izjave u Kijevu na Dan pokrštavanja Kijevske Rusije, Lavrov se našalio da se može očekivati da će ukrajinske vlasti prisvojiti Novu godinu.
„Ukrajina će nas verovatno više puta obradovati svojim odlukama. Pre neki dan je rečeno da su privatizovali Dan pokrštavanja Kijevske Rusije. Ne znam, možda će predsednik Zelenski uskoro odlučiti da i Nova godina može da se praznuje samo u Ukrajini, jer sve ostalo nije ukrajinsko“, našalio se Lavrov na brifingu u Beču.
Pravoslavni Ukrajinci slave Dan pokrštavanja Kijevske Rusije 28. jula. S tim u vezi, u glavnom gradu su održani masovni događaji. U svojoj čestitki Ukrajincima, predsednik Vladimir Zelenski je rekao da su 24 oblasti Ukrajine i poluostrvo Krim njena rođena deca i da su s pravom naslednici, a „rođaci i veoma daleka rodbina ne treba da zadiru u njeno nasleđe“.
Predsednik Ukrajine Vladimir Putin je u septembru 2020. godine, govoreći na Generalnoj skupštini UN, objavio o svom planu za stvaranje takozvane Krimske platforme. Prema planu Kijeva, to bi trebalo da postane platforma „za koordinaciju međunarodnih napora usmerenih na povratak Krima u sastav Ukrajine“.
Samit „Krimska platforma“, koji je inicirala Ukrajina, održan je u Kijevu 23. avgusta. Na njemuse raspravljalo o „vraćanju“ kontrole nad Krimom. Na sastanku je učestvovalo više od 40 zemalja i međunarodnih organizacija. Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenskii nazvao je početak samita uspešnim i rekao da je na „Krimskoj platformi“ stvorena „moćna međunarodna koalicija za oslobađanje Krima od okupacije Rusije“.
Pročitajte još: