Zemlju je kupio bračni par Iza i Samo Login, kako mediji prenose, najbogatiji Slovenci, osnivači kompanije „Autfit 7“, zaslužne za planetarnu hit aplikaciju Toking Tom, koju su prodali kineskoj kompaniji za milijardu dolara. Ministar poljoprivrede Srbije, Branislav Nedimović je uveren da će to biti najveća platforma organske poljoprivredne proizvodnje u čitavoj Evropi.
Srbija trenutno ima oko 450 sertifikovanih organskih proizvođača i sa kooperantima nešto više od 6000 domaćinstava koja se bave organskom proizvodnjom na oko 24.000 hektara.
Slovenci podižu srpsku organsku proizvodnju
O kolikoj investiciji Slovenaca je reč jasno je već iz podatka da zemlja koju su kupili čini šestinu one koja je trenutno pod organskom proizvodnjom u čitavoj Srbiji.
Rukovodilac službe za organsku proizvodnju u Privrednoj komori Srbije, Dimitrije Ivanović kaže za Sputnjik da ga raduje ta vest zato što će to doprineti rastu udela organske proizvodnje u našoj poljoprivredi.
„Strani investitori su dobrodošli, jer potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji pridruživanju sa EU mi smo otvorili naše granice i naše kompanije mogu da kupuju druge kompanije u Evropi, a evropske mogu da investiraju kod nas i to je praktično jedno tržište“, smatra Ivanović.
Veliki rast izvoza
U Danskoj i Skandinaviji 80 odsto potrošača kupuje organske proizvode
© Foto : Pixabay
Na pitanje kako mi stojimo sa organskom proizvodnjom od kako smo počeli time da se bavimo 2012. godine, on ističe da bi na osnovu rasta izvoznih rezuzltata moglo da se kaže da smo vrlo dobri.
„Na kraju 2012. imali smo dva miliona evra izvoza u organskoj proizvodnji. Sada, 2020. imamo skoro 40 miliona evra. To je eksponencijalni rast i to je definitivno grana koja najviše raste sa izvozom u oblasti poljoprivrede i što se tiče poljoprivrede najveći potencijal vidimo u organskoj proizvodnji voća, povrća, žitarica, lekovitog bilja i stočarskih proizvoda“, ističe Ivanović.
On napominje da je izvoz dupliran u odnosu na godinu pre, pošto je u 2019. iznosio 20 miliona evra.
Kako napominje, izvoz nam je veći od izvoza vina i rakije zajedno, o kome se mnogo više priča nego o organskoj proizvodnji.
Sve ode u inostranstvo
Sve što organski proizvedemo praktično ode u izvoz.
„Trenutno organska proizvodnja je većinom namenjena izvozu, jer strani kupac, pogotovo sada u vreme pandemije koronavirusa, želi zdravije da se hrani proizvodima bez pesticida, herbicida, što prirodnijim proizvodima. Srbija, naravno, po zakonu nema proizvode GMO, tako da 99 odsto naše organske proizvode ide u inostranstvo“, ističe naš sagovornik.
Postoji, naravno i prodaja organske hrane u Srbiji u našim trgovinskim lancima u najvećim gradovima, Beogradu, Novom Sadu, Nišu, ali je ona mala na šta utiče i cena, jer su organski proizvodi najmanje 20 odsto skuplji od onih proizvedenih na konvencionalan način.
Zato platežno sposobnije države na Zapadu i jesu najvećim delom korisnici organskih proizvoda. U Danskoj i Skandinaviji, kako napominje, gotovo 80 odsto potrošača kupuje organske proizvode.
U Danskoj je najveći procenat pod organskom proizvodnjom i ona čini 11 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje. U drugim razvijenim zemljama je to oko 10 odsto, dok je u Srbiji to ispod jedan odsto i tu je, kaže Ivanović, naš veliki izvozni potencijal.
Zašto još nismo dostigli ni jedan odsto
Ocena je da subvencije naše države od 11.500 dinara po hektaru za organsku proizvodnju nisu tako male. Pokrajina Vojvodina sa 70 odsto subvencioniše nabavku posebnih mašina koje se koriste u organskoj proizvodnji gde se više ne radi sve ručno, izvoz odnosno plasman je siguran. Zašto onda organska proizvodnja u Srbiji nikako da dostigne ni jedan odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje?
Uoči ovogodišnjeg onlajn sajma organske hrane u Nirnbergu strani eksperti su edukovali naše proizvođače kako da se predstave na najbolji način
© Foto : Sputnjiku ustupila Privredna komora Srbije
Rukovodilac službe za organsku proizvodnju u PKS smatra da je razlog u tome što je više radno intenzivna, odnosno teža za rad i skuplja.
„Potrebna je edukacija ljudi, moraju da sertifikuju tu proizvodnju, što košta, odnosno da konvertuju zemljište od konvencionalne proizvodnje u organsku, što iziskuje vreme i trošak i to traje do tri godine. Potrebno je i udruživanje tih proizvođača“, ističe naš sagovornik.
Da se stvari ipak kreću napred on ilustruje primerom najvećeg sajma organske hrane u Nirnbergu koji je ove godine održan onlajn, tokom koga je potpisano dosta kupoprodajnih ugovora. Ambasada Švajcarske je platila strane eksperte da edukuju naše proizvođače kako da se predstave na tom sajmu, kako da prodaju svoj proizvod, napravili su im prezentacije onako kako bi to kupac na inostranom tržištu voleo da vidi.
Zahvaljujući tome 14 naših kompanija je napravilo svoje sajtove, profile, naučili su kako da šalju pozivnice kupcima i te prezentacije, kako kaže, stvarno izgledaju profesionalno.
Organska hrana je, ističe Ivanović, trend i zato on očekuje da će slovenački kupac banatske zemlje povući i druge u okolini da se bave organskom proizvodnjom.