„Sputnjik“ je juče pisao kako je vozač kombija jedne beogradske agencije koja vrši prevoz putnika na više destinacija po regionu, nakon 42 sata neprekidne vožnje, na graničnom prelazu Evzoni, na ulasku u Makedoniju, upitao da li među putnicima ima vozača jer je bio umoran, zbog čega nije bio u stanju da nastavi da vozi.
Od sedam putnika u kombiju, jedino je novinarka „Sputnjika“ bila vozač, pa je zamoljena da preuzme volan i da do graničnog prelaza „pomera“ auto dok vozač odspava. To je i učinila. Nakon te neverovatne, ali istinite scene, postavlja se pitanje — ko je odgovoran za tu situaciju?
Prevoznici i vozači — prva linija odgovornosti
Zakonsko rešenje tog slučaja nije jedinstveno pošto je reč o više poslovnih sektora koji sarađuju. Najpozvaniji za regulisanje tog problema je Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, jer prevoznicima postavlja uslove koje moraju da ispune da bi dobili licencu za obavljanje delatnosti, predočava advokat Vanja Đekić.
„Pravna lica koja su dobila licence za prevoz moraju da imaju određeni poslovni ugled, vozni park, finansijsku sposobnost... Ministarstvo putem svog inspekcijskog nadzora treba da kontroliše ovakve radnje. Uslovi koji se ispunjavaju da bi se dobila licenca, moraju da traju sve vreme tokom poslovanja prevoznika putnika. Ministarstvo rešenjem može oduzeti licencu svakom prevozniku“, pojašnjava Đekić i dodaje da je za kontrolisanje prevoznika zadužen republički inspektor za drumski saobraćaj.
Odmah potom, tu je Zakon o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, koji propisuje da vozač ne sme da upravlja vozilom duže od devet sati, odnosno 10 sati dnevno, ali najviše dvaput nedeljno. Nedeljno vreme upravljanja vozilom ne sme da bude duže od 56 sati. Najkasnije nakon četiri sata i 30 minuta, vozač mora da iskoristi neprekidnu pauzu od najmanje 45 minuta.
„Ukoliko je došlo do nelegalnog ponašanja vozača, za to je prekršajno odgovorno pravno lice koje se bavi prevozom putnika. I sam vozač ako ne poštuje propise koji regulišu njegovo upravljanje vozilom, odmore, pauze i ukupno vreme upravljanja vozilom, isto tako odgovara. Ukoliko vozač ne može da izvrši prevoz putnika u određenoj prevoznoj putanji, organizator prevoza je dužan da obezbedi ne samo zamenskog vozača, već i drugo vozilo koje to može da izvrši“, napominje Đekić za „Sputnjik“.
Odgovornost turističkih agencija
Naposletku, Zakon o turizmu propisuje da je turistička agencija, u slučaju da je organizator, a ne posrednik, odgovorna za realizaciju putovanja:
„Sve uslove putovanja, sve usluge koje pruža, samostalno ili u saradnji s prevozničkom agencijom, dužna je da ispuni. Ti uslovi određuju se programom putovanja koje daje korisniku usluga, odnosno putniku i ne može da odstupi od toga. Ako ipak to učini, pozivamo se na građansku odgovornost, kojom se reguliše odnos između putnika i turističke agencije. Tu je interesantno da i Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o turizmu propisuju prigovore koji mogu da se ulože u zakonskim rokovima: smanjenje cene, zabranu isključenja odgovornosti, naknadu štete turiste prema turističkoj agenciji i druge“, predočava Đekić.
Kolike su kazne?
Prema domaćim propisima, ako pravno lice omogući nekvalifikovanim pravnim ili fizičkim licima obavljanje delatnosti prevoza putnika, biće kažnjeno od 300.000 do 1.000.000 dinara. Preduzetnik u istoj situaciji biće kažnjen od 150.000 do 500.000 dinara.
„Što se tiče umora vozača, nespavanja, nemanja pauze, ukupnog vremena upravljanja vozilom, možemo reći da su kazne niske. Konkretno za pomenuto, novčane kazne su do 200.000 dinara“, ističe Đekić.
Kazne za turističke agencije koje se ne pridržavaju uslova putovanja su od 150.000 do 800.000 dinara za pravna lica, a do 350.000 za fizička.