Mogu li penzije da prate rast plata — penzioneri predlažu dve opcije

Tu dobru političku volju je pokazao predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavivši da će se truditi da ubuduće povećenje penzija prati rast plata, doduše uz skepsu da bi to moglo da bude sto odsto tako.

Prema izmenjenom Zakonu o penzionom i invalidskom osiguranju koji je, po švajcarskom modelu, na snazi od januara prošle godine, visina penzija se određuje delom prema rastu zarada, ali je praksa vrlo brzo pokazala da je to nedovoljno. Predsednik Saveza penzionera Srbije Andrej Savić napominje za Sputnjik da prema tom propisu prosečna penzija treba da iznosi 50 odsto od rasta zarada i 50 odsto od rasta inflacije.

Penzija da prati rast zarada

Penzioneri su, međutim, suočeni sa time da plate rastu mnogo više, a da je taj zacrtani procenat kod penzija u silaznoj putanji, tako da se trenutno prosečna penzija kreće negde oko 42 odsto u odnosu na rast zarada, napominje naš sagovornik. Već taj podatak dovoljno jasno sugeriše da će jako teško biti izvodljiv najpoželjniji scenario da rast penzija u procenat prati rast zarada.

„Mi se nalazimo u pandemijskim uslovima i svest penzionerske populacije je na visokom nivou, ali u svakom slučaju i ova jednokratna davanja od strane države svih proteklih meseci, kojih će biti i u narednim mesecima u određenoj meri, kompenzuju činjenicu da maltene 60 odsto penzionera prima penziju ispod prosečne od 29.371 dinara“, kaže predsednik Saveza penzionera.

Na pitanje ima li prostora za prihvatanje njihovog ranijeg predloga da prosečna penzija ne bi smela da padne ispod 50 odsto prosečne zarade, on ističe da idealnog rešenja nema i da će sve zavisiti od ekonomskog stanja i makrofinansija države. U Savezu penzionera Srbije su, kako napominje, razmatrali i detaljno analizirali i pozitivne i negativne implikacije.

Oko 60 odsto penzionera prima penziju ispod prosečne od 29.371 dinara

On smatra da to što se u poslednje vreme penzije isplaćuju iz izvornih prihoda Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja bez transfera novca iz budžeta Srbije, daje državi mogućnost da u određenoj meri rešava ono što je u datom trenutku moguće, a to, kaže on, znači poboljšanje materijalnog statusa kompletne penzionerske populacije.

Dva modela

Savić je konkretno predočio i dve moguće opcije da penzije prate rast plata.

„Mi smo razmatrali mogućnost da se ta švajcarska formula koriguje, da prosečna penzija bude 70 odsto prosečne zarade, a da odnos prema rastu inflacije čini ostatak. Druga mogućnost je da se izmeni zakon i da se uvede zaštitna klauzula u situaciji kada prosečna penzija sklizne ispod 50 odsto rasta zarada da po automatizmu dolazi do finansijske korekcije. To su naše projekcije i analize, a da li će to i u kojoj meri biti usvojeno u ovom trenutku, teško je reći“, ističe Savić.

On podseća da je prošle nedelje obelodanjena i projekcija NBS, prema kojoj se na kraju godine očekuje rast BDP-a od 6,5 odsto, ali da u određenoj meri zabrinjava i rast inflacije koja će se, prema izjavi zvaničnika NBS, držati pod kontrolom između 2,5 i 3,0 odsto. On konstatuje da je u svakom slučaju teško proceniti da li će penzije pratiti plate u onoj meri u kojoj to važeći propisi predviđaju.

Premijerka Ana Brnabić je na osnovu projekcije rasta BDP-a od šest odsto nedavno zaključila da bi u januaru 2022. godine penzije trebalo da budu uvećane za oko pet odsto. To na sadašnju prosečnu penziju iznosi oko 1.460 dinara. Tačna računica biće izvedena na osnovu rasta BDP-a u poslednjem tromesečju, na osnovu čega će biti poznato u kojoj meri će penzije pratiti plate.