Prištinska Ekonomija onlajn prenela je ovaj tekst pod naslovom "Zašto Amerika nastavlja da gradi korumpirane, podređene države i Kosovo".
U tekstu se navodi da, čim je Amerika objavila da se povlači iz Avganistana, situacija je na terenu brzo eskalirala. Ukazuje se posebno na široko prisutnu korupciju u državama koje zavise od prisustva i uticaja SAD.
Tekst je preneo Kosovo onlajn uz neznatne redakcijske intervencije:
"Dok je neprijatelj zauzimao pokrajinu za pokrajinom, vladini vojnici su skinuli uniforme i pobegli. Na papiru je vojska imala stotine hiljada dobro opremljenih boraca. U stvarnosti, nekoliko lojalnih komandanata moralo je da kupi municiju od korumpiranih oficira za snabdevanje i da plati artiljerijsku pomoć. Specijalne snage su se dobro borile, ali regularne trupe su često imale nesposobne rođake političara za komandante. Vojnici nisu plaćeni, dok su oficiri proždirali vojni budžet.
Građani su ostali lojalni svojim porodicama i plemenima, a ne korumpiranoj vlasti.
Država je bila samo lepa vitrina izgrađena da zadovolji svoje američke sponzore. Kad su otišli, država je pala.
To se dogodilo u Južnom Vijetnamu 1975. godine, a ponovilo se i prošle nedelje u Avganistanu. Sličnosti između dva kolapsa su velike. Oni idu dalje od grešaka u obaveštajnim podacima, lažnih govora i napuštenih saveznika. Na kraju, obe zemlje su propale jer ih je nagrizla korupcija, drevna bolest vlada, koja uvek pogađa američke projekte izgradnje države (razmišljajte i o Iraku, Kosovu, Bosni i Haitiju).
Korupcija se obično opisuje kao zloupotreba javne funkcije radi lične koristi. Najjednostavniji oblik je podmićivanje, koje je bilo rasprostranjeno širom Avganistana. Od izvoda iz matične knjige rođenih do svega što morate na neki način da platite, rekao je Ahmad Šah Katavazai, bivši avganistanski diplomata.
Carinici, policajci i službenici stalno su tražili napojnice. Kako su talibani napredovali poslednjih nedelja, cena pasoša je otišla u hiljade dolara.
Ali sitno podmićivanje je najmanja pretnja. Ono što više zabrinjava je dobijanje vladinog odobrenja za velika ulaganja, što znači davanje dobrih ponuda vojnim ministrima ili komandantima. Položaj u vladi koji ima pristup mitu sam po sebi je dragocena pogodnost.
Sarah Čejs, stručnjak za korupciju, otkrio je da kada je vodio nevladinu organizaciju u Avganistanu od 2002. do 2009. godine, lokalni zvaničnici su često kupovali radna mesta.
"Morao sam da iznudim, da vratim ulaganje, a da dam i šefovima deo", rekao je Katavazai i dodao da je cena za mesto okružnog šefa policije porasla na 100.000 dolara.
Takva korupcija stvara zaštitničke mreže koje ugrožavaju integritet države. Glavni cilj zvaničnika nije da ispune svoju misiju, već da iznude novac.
Pa ipak, umesto da demontira takve mreže, Amerika ih je osnažila i plaćala vojnim liderima da čuvaju mir.
Prema izveštajima Specijalnog generalnog inspektora za obnovu Avganistana i američkog nadzornog organa, Avganistanci su brzo postali nezadovoljni korupcijom u vladi i bliži talibanima.
U vreme poslednje ofanzive talibana, država je bila toliko korumpirana da su se mnogi guverneri dogovorili sa džihadistima da promene stranu. Avganistanska vojska nije bila spremna za borbu, broj vojnika su naduvali "vojnici duhovi", imena koja su komandanti pisali na platnim spiskovima da bi uzeli još neku platu.
Amerikanci mogu da se sete izraza "vojnici duhovi" iz vremena Vijetnama, kada su korumpirani komandanti koristili isti sistem. Verovatno četvrtina imena vojske Južnog Vijetnama u delti reke Mekong 1975. bila je nepostojeća.
Neki oficiri bili su briljantni biznismeni. Pukovnik Južnog Vijetnama naredio je nepotrebne artiljerijske granate kako bi prodao čaure za otpad.
Kao i u Avganistanu, gde su vojne i policijske snage imale koristi i od trgovine heroinom", navodi se u tekstu londonskog "Ekonomista".