Stonoge sa ostrva Filip, nedaleko od Australije, prave su mašine za ubijanje – mogu da narastu do dužine od 30 centimetara, imaju oklop koji im štiti telo, a žrtvama ubrizgavaju otrov kako bi ih paralisale.
Naučnici su se u novoj studiji, objavljenoj u časopisu „Ameriken naturalist“, bavili upravo njihovom ishranom. Utvrdili su da su stonoge glavni predatori na tom ostrvu i tako važan deo ekosistema, jer pojedu na stotine ptića crnokrilih burnica.
„Na neki način, oni su zauzeli mesto predatora sisara, kojih nema na tom ostrvu“, navode naučnici.
Stonoge na ovom ostrvu love noću. Uz pomoć dve antene, kreću se kroz šumsko tlo. Crnokrile burnice grade gnezda na zemlji, pa su njihovi ptići glavna meta stonoga. Love tako što ujedu ptića za vrat i ubrizgaju mu otrov. Kada se ptić parališe, stonoga ga živog pojede.
Procena naučnika je da na ovakva način, kao žrtva stonoga, godišnje strada između 2.100 i 3.700 ptića. Pored ptića, na meti stonoga su i gušteri, cvrčci, pa čak i ribe koje voda izbaci.
Naučnici, koji su proveli 132 sata prateći i posmatrajući stonoge na ovom ostrvu, po prvi put su uspeli da načine snimak kako stonoga napada i jede žrtvu, ptića crnokrile burnice.
Utvrdili su i da 48 odsto hrane koje pojedu stonoge čine kičmenjaci, a samo ptići crnokrilih burnica predstavljaju osam odsto.
Iako izgledaju zastrašujuće, baš kao i njihov učinak na mlade ptice, stonoge mesožderke zapravo su važan deo ekosistema na ostrvu. Naime, ostrvo Filip bilo je krajem 18. veka pretvoreno u zatvor, a svinje, koze i zečevi koji su u njemu gajeni, gotovo potpuno su uništili vegetaciju. Do početka 20. veka, svinje, koze i zečevi uklonjeni su sa ostrva i počela je njegova obnova. Kada su te životinje nestale, populacija stonoga i ptica je obnovljena. Zahvaljujući tome što se crnokrile burnice hrane u moru, stonoge prenose hranljive sastojke iz morske vode na tlo ostrva, jedući njihove ptiće, i tako obnavljaju vegetaciju, navode naučnici, prenosi „Lajvsajens“ .