„Ovo je putujući cirkus. Oni… naneli štetu i stvorili neke iluzije kod neukih ljudi. To je neka imitacija nečega... Sve je to iluzorno, sve je na papiru“, rekao je Kiseljov za televiziju „Rusija 24“.
Prema njegovom mišljenju, iza projekta „Krimska platforma“ stoji britanska obaveštajna služba, a Krim je Ukrajini potreban isključivo kao jabuka razdora i politički instrument.
„Ne bih potcenjivao ovaj savez, ovaj pokret, jer će se, naravno, ‘Krimskoj platformi’ pridružiti Sjedinjene Američke Države, pridružiće se saveznici u NATO-u, a verovatno će uzeti još nekog“, rekao je Kiseljov.
On smatra da kijevske vlasti nisu razvijale Krim, jer nisu verovale da će poluostrvo ostati u sastavu Ukrajine.
Samit „Krimska platforma“ će na inicijativu Ukrajine biti održan u Kijevu 23. avgusta. Na njemu će se razgovarati o pitanju „vraćanja“ kontrole nad Krimom. Prema rečima ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitrija Kulebe, na samitu će učestvovati 44 zemlje i međunarodne organizacije, uključujući ambasadora Turske. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da će na ovom samitu Zapad nastaviti da razvija neonacistička i rasistička osećanja savremene ukrajinske vlade.
Zelenski – slučajna figura na vlasti
Govoreći o predsedniku Ukrajine Vladimiru Zelenskom, Kiseljov je rekao da je svima jasno da je aktuelni predsednik slučajna figura na vlasti.
„Nikada se nije pripremao za ovu karijeru i, takoreći, kako je video sebe na filmu, nije ni izašao iz te uloge. Sada se zaigrao, izgubio podršku u sebi, u zemlji i ima podrške samo spolja“, objasnio je on.
Prema njegovom mišljenju, Ukrajina danas nije nezavisna zemlja.
„Ni o kakvoj nezavisnosti ne može biti govora. To je potpuno jasno. Već zvuči kao anegdota… Ukrajina je pod spoljnom kontrolom. Ukrajinu… podstiču na rat sa Rusijom. Ukrajina je ovde jednostavno potrošni materijal za raspirivanje rata. Ukrajini će od sukoba sa Rusijom samo biti gore“, naglasio je Kiseljov.
Kako je naveo, raspad Ukrajine će se nastaviti i dalje, budući da istorijski gledano zemlja nije u stanju da se drži unutar svojih granica sa trenutnom ideologijom.
„Ako dođe do zaokreta prema Rusiji, tada će se i država sakupiti. Može doći do ekonomskog oporavka, moralnog i kulturnog. Sada se nastavlja degradacija. Za Sjedinjene Američke Države i Zapad, Ukrajina kao država, Ukrajinu kao kultura, kao jezik, kao narod ne predstavlja nikakav interes, osim kao zemlja koja se može nahuškati protiv Rusije i koristiti kao potrošni materijal“, konstatovao je Kiseljov.
Odnosi Moskve i Kijeva pogoršali su se zbog situacije u Donbasu, gde su vlasti 2014. godine započele vojnu operaciju protiv samoproglašenih Luganske i Donjecke narodne republike, kao i zbog Krima koji se ujedinio sa Rusijom nakon referenduma na poluostrvu. Ukrajinske vlasti su više puta optuživale Moskvu za mešanje u unutrašnje stvari zemlje. U januaru 2015. godine Vrhovna rada usvojila je izjavu u kojoj se Rusija naziva „zemljom agresorom“. Moskva negira optužbe ukrajinske strane i naziva ih neprihvatljivim. Rusija je više puta isticala da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i da je zainteresovana da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu.