Ukrajinska pravoslavna crkva ne pozdravlja dolazak vaseljenskog patrijarha Vartolomeja u Ukrajinu, izričit je mitropolit, uz upozorenje da se i SPC nalazi na udaru velikih igrača.
Dolazak carigradskog patrijarha Vartolomeja u Kijev produbio je front u ionako podeljenom ukrajinskom društvu. Dok predstavnici vlasti ovu posetu pravdaju diplomatskim razlozima, Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije, verujući narod ali i cvet ukrajinske inteligencije upozorava na posledice koje bi mogle biti kobne. Poslednji put kada je dolazio, tvrde, ostavio je iza sebe stradanje miliona vernika u Ukrajini.
„Čak i da želimo, naši vernici to ne bi razumeli. Ne bi shvatili ni ako bi mitropolit Onufrije, ili neko od drugih jerarha učestvovao u događajima i lično se sastajao sa čovekom koji je doneo nesreću Ukrajini“, kaže mitropolit koji je i direktor Upravnog odbora Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije
Dodelu tomosa ukrajinskim raskolnicima 2019. patrijarh Vartolomej je pravdao pokušajem prevazilaženja postojećeg raskola. Da li je ova odluka imala kanonsko utemeljenje i šta je proizašlo iz nje?
To je neistinita informacija i ne pokazuje tendencije ka boljem. Međutim laž nikada neće postati istina. Za to što je uradio patrijarh Vartolomej prema ukrajinskim raskolnicima, mi obično pravimo paralelu, analogiju. Mi svi znamo da bilo koje raskolništvo predstavlja bolest. To je kao kada oboli neki deo tela, pritom svesno oboli. Ako se ta bolest ne leči ona će postati još opasnija, doći će do gangrene, zagnojiće se. Oni su svesni toga da je to bolest - a svi smo govorili, patrijarh Vartolomej je desetinama godina govorio da je raskol - raskol, i da je Kijevski patrijarhat raskol, Ukrajinska autokefalna crkva da je raskol utoliko pre što tamo čak nema direktnog hijerarhijskog kontinuiteta.U jednom trenutku su, iz nekog razloga, odlučili da izdaju dokument. I mi im kažemo – ako ste već govorili da je to bolest, raskol, onda je to potrebno lečiti, potrebno je tražiti lek i lečiti. A šta su oni uradili? Oni su jednostavno izdali potvrdu da je čovek zdrav.
Kakvo je mesto u tom vrednosnom sistemu pripalo čuvarima kanona i Svetog predanja?
Našu crkvu koja direktno potiče od kneza Vladimira, sada pokušavaju da nazovu raskolničkom, jer se nismo potčinili volji jednog čoveka, patrijarha Vartolomeja. A oni od samog početka nemaju ni sveštenički čin, utoliko pre ne episkopski jer su svi oni na onaj ili ovaj način bili rukopoloženi u raskolu.
Sve glasnija su upozorenja episkopata UPC da bi dolazak vaseljenskog patrijarha u Kijev mogao da ima dalekosežne posledice. Da li je učešće u proslavi Dana sticanja nezavisnosti Ukrajine jedini motiv ove posete?
Mi znamo da je predsednik Ukrajine pozvao patrijarha Vartolomeja, ali mi ne razumemo zašto je do toga došlo bez konsultacija sa Ukrajinskom pravoslavom crkvom. U principu, većina građana Ukrajine, crkvenog naroda, su parohijani Ukrajinske pravoslavne crkve i smatramo da odgovornost za probleme koji postoje u našoj zemlji - za otimanje hramova, premlaćivanje naših vernika i za sve nerede- snosi upravo patrijarh Vartolomej. Mi nedvosmisleno kažemo da Ukrajinska pravoslavna crkva ne podržava dolazak patrijarha Vartolomeja. Mi patrijarha možemo primiti samo u slučaju da ovde dolazi kako bi tražio oproštaj od onih sveštenika i onih vernika koji su stradali zbog njegovih odluka. Onda će to biti pastirska poseta.
Kakve su prave namere vaseljenskog patrijarha? Da li političke aspiracije ustupaju mesto onim crkvenim te možemo li s obzirom na diplomatske aktivnosti SAD i Fanara govoriti o naumu stvaranja nove osovine NATO pravoslavlja?
Mogu samo da ispričam vezano za situaciju sa tomosom koja je povezana sa Ukrajinom, zašto se to dogodilo upravo tako i upravo tih godina. Ali vidimo da se u jednoj tački spojilo nekoliko pravaca, od geopolitičkih do unutar ukrajinskih. Zaista, velika uloga i, može se reći, nalog nije stigao iz Ukrajine. To se razvijalo i vidimo da su, na primer, američki državni sekretar Pompeo i drugi aktivno učestvovali u tom procesu, posebno nakon izdavanja tomosa, a i da su komunicirali sa različitim predstavnicima pravoslavnih crkava kako bi ih podstakli da podrže akciju patrijarha Vartolomeja.
Koliko se ovakvi potezi mogu objasniti istočno-papističkim pretenzijama Fanara?
Kada je tomos izdavan, kako shvatam, tom geopolitičkom planu dodate su i unutrašnje želje Fanara da se ostvare zadaci koje oni slede tokom 20. veka - ne samo da budu prvi po časti, već i da upravljaju pravoslavnim svetom.
Da li se Crkva od Istoka našla pred zadatkom da sačuva hiljadugodišnje norme crkveno kanonskog prava- sa ili bez Carigrada?
Mi shvatamo da je i Srpska pravoslavna crkva takođe na nišanu velikih igrača. I Srpska pravoslavna crkva, hvala Bogu, vrlo hrabro, svesna toga, pruža otpor jer je za nju dragoceno kanonsko uređenje, čistota pravoslavne vere. Razumemo da postoji zakon duhovnog života koji glasi: i vrline i strasti ne dolaze izolovano, sve ide lančano.
Negde se prepustiš nekoj maloj slabosti, a za njom ide malo veća, pa još veća, a onda vas povremeno potpuno preplavi strast. I tako i u tom kretanju treba da se držimo onoga smo smo primili od Hrista, apostola, svetih Otaca, a ne interpretirati to onako kako nam trenutno odgovora.
Na istoku zemlje UPC jedini je objedinjujući faktor sa obe linije vatre i razdvajanja. Da li i u tom ključu možemo tražiti objašnjenje za udar na UPC?
Nama je teško, jedna crkva, jedan narod, a vodi se rat. Potrebno nam je da sačuvamo ljude, i tamo, i ovde. To je najvažniji i najsloženiji zadatak. Ovaj rat se koristi protiv Ukrajinske pravoslavne crkve, jer se proizvodi utisak da je rat u toku, a mi nismo patriote, a ljudi odatle dolaze naoružani… Znate, kada je reč o smrti, može se teoretisati, ali kada u selo donesu ubijenog mladog čoveka, uz pitanje: Ko ga je ubio? Moskalji? Kakva je to crkva? Spominju patrijarha moskovskog – Moskovska - stiče se utisak da Moskalji ne žele da služe pomen tim vojnicima. Kada te momke donesu u našu crkvu, niko nikada ne odbija, ali je vlast još pri Porošenku zabranjivala da opela služe naši sveštenici. A posle stiže informacija da naši sveštenici to odbijaju. To je takva laž, takva neistina, a sve je povezano navodno s tim ratom.
Kako objašnjavate činjenicu da u Donjecku nema raskolnika i da tamo gde je teritorija pod kontrolom „separatista“ nijedan hram nije otet?
Tamo je samo kanonska crkva, tamo nema raskolnika, oni su prosto pobegli. Odatle ih niko nije isterivao, oni su odatle pobegli. Tamo nije bilo, u principu, nikakvih ozbiljnih raskolničkih zajednica, formalno su se tamo računali, ali sada ih tamo ni formalno nema.