Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović izjavio je tim povodom da već godinama postoji problem sa bagremovom pašom zbog klimatskih promena i loših vremenskih prilika.
Kako je naveo, ove godine na dobrom delu teritorije Srbije bagrem je izmrzao.
Živadinović je za RTS rekao da su zalihe prošle godine izvezene, jer je cena skočila na svetskom tržištu, dodajući da i ono malo što je prikupljeno ove godine uglavnom ide u izvoz, pre svega u Evropsku uniju.
„Zbog toga malo meda ostane kod nas. Imamo na tržištu i dosta falsifikata meda. Nedavno je država sprovela veliku akciju kojom je znatno smanjen procenat falsifikata, ali još uvek ih ima“, naveo je Živadinović.
Prema njegovim rečima, i danas u prodavnicama može da se nađe falsifikovani med koji košta od 500 do 800 dinara.
Živadinović je upozorio da falsifikovani med može da bude i štetan za potrošače, napominjući da i falsifikatori povremeno menjaju svoje metode izrade.
Kako razlikovati pravi i falsifikovani med
Sa stopostotnom preciznošću, pravi med se od falsifikovanih može razlikovati samo u laboratoriji.
Ipak, prva naznaka za kupca da nešto nije u redu jeste nerealno niska cena.
Živadinović je rekao da uz minimalnu maržu, med u prodavnici ne može da košta manje od 1.200 dinara.
Bagremov med je najcenjeniji i najtraženiji na svetu, jer zapadna kultura tradicionalno voli svetli med, a i zbog svog neutralnog ukusa i mirisa — nema aromu koja pojedinim ljudima ne prija, dodao je on.