Takvom kretanju cena doprinele su nove mere ograničenja u zemljama koje beleže sve veći broj zaraženih delta sojem kovida-19, pad potražnje u velikim ekonomijama i neočekivani rast zaliha benzina u SAD.
Međunarodna referentna nafta Brent trgovala se danas u 11,30 časova po srednjoevropskom vremenu za 65,91 dolara po barelu, što je pad od 5,24 procenta u odnosu na ponedeljak kada je trgovana za 69,56 dolara, izveštava agencija Anadolija.
Američka sirova nafta VTI (WTI) se spustila na 62,97 dolara po barelu, povukavši se za čak 6,23 odsto u odnosu na cenovni nivo zabeležen u ponedeljak od 67,16 dolara za barel.
Cene su cele trgovačke nedelje bile pod pritiskom, jer su ekonomski izgledi drugog najvećeg potrošača nafte, Kine, izazvali zabrinutost investitora budući da je potražnja za „crnim zlatom“ u toj zemlji opala zbog širenja delta varijante korona virusa, prenosi Tanjug.
Industrijska proizvodnja u Kini je, naime, podbacila u julu, zabeleživši rast od 6,4 posto u odnosu na isti mesec 2020. godine, dok je na tržištima bio očekivan rast od 7,8 odsto.
Strah od pada potražnje uzrokovan širenjem virusa, delimično je ublažila odluka Organizacije zemalja izvoznica nafte i njenih saveznika, grupe OPEK+, da se pridržavaju svog plana proizvodnje uprkos pozivima američke administracije da povećaju pumpanje kako bi se obuzdao rast cena benzina u SAD.
S druge strane, negativan uticaj na cene nafte imala je vest o povećanju zaliha benzina u SAD prošle nedelje.
Američka Uprava za energetske informacije (EIA) objavila je da su zalihe benzina u zemlji porasle za 700.000 barela na 228,2 miliona barela u nedelji završenoj 13. avgusta. Nagomilavanju zaliha motornog goriva doprineo je znatan pad prometa putničkih automobila tokom nacionalnog praznika Dan sećanja koji je obeležen u danima vikenda prošle nedelje.
Zalihe sirove nafte u SAD su, s druge strane, opale za 3,2 miliona barela ili 0,7 posto u posmatranom periodu.
Pročitajte još: