Naša operska zvezda je Plasida Dominga upoznala 1968. godine u njujorškom Metropolitenu. Nastupali su zajedno u više predstava i pevali repertoar koji su pre njih izvodili Renata Tebaldi i Franko Koreli.
„Imala sam sreću da se apsolutno uklapam u predstave u kojima nastupaju veliki i kompleksni pevači, s vrhunskim kolegama. Domingo nije sarađivao samo vokalno, nego i scenski, a predstave s njim kao da nisu bile predstave nego pravi životi – jedne žene, ili jednog mladog čoveka... Vrlo je uverljiv, pažljiv i daje šansu svakom kolegi da se izrazi na sceni u najboljem svetlu“, kaže Radmila Bakočević.
Dramatično sećanje iz Beča
Među brojnim zajedničkim nastupima naša sagovornica pamti i jedan koncert u Beču, kada su izvodili operu „Devojka sa Zapada“.
U jednoj sceni dogodila se nezgoda kada je Domingo, koji je tumačio lik Džonsona, lupio šakom o sto i, ne gledajući u šta udara, slomio čašu i povredio se.
„Samo je šiknula krv na sceni, a publika je zanemela. Ja sam onako, kako sam sedela za šankom, bacila Domingu jednu krpu, on je pritisnuo na ruku i nastavili smo da pevamo. Uspeo je da otpeva ceo čin, a tokom pauze je otišao kod lekara, sredili su mu tu povredu i završili smo predstavu. Sve je bilo veoma spontano i publika nas je ispratila aplauzima“, seća se Radmila Bakočević.
Ljubav i podrška kao tajna večne mladosti
Naša primadona se druži i s Domingovom suprugom Martom, koja je takođe bila operska pevačica, ali je, po rođenju dece, napustila umetničku karijeru.
„Jednom sam je pitala da li se teško odvojila od scene. Rekla mi je da joj nije bilo lako, ali da nije želela da dozvoli da joj neko drugi vaspitava decu, zbog čega se povukla. Napustila je karijeru i bila uz decu, kao i uz supruga kome je bila velika podrška“, kaže Radmila Bakočević, dodajući da bi upravo u tome mogla biti tajna dugotrajne pevačke vitalnosti Plasida Dominga.
Pevači, napominje ona, vladaju živim instrumentom, za koji nikada, ma koliko god bili talentovani, spremni i sigurni u sebe, ne mogu znati da li će ih izdati i kada će se to dogoditi.
„Za to je potreban i jak nervni sistem, koji Plasido Domingo apsolutno ima“, zaključuje Radmila Bakočević.
Osamdesetogodišnji Plasido Domingo važi za jednog od najpoznatijih tenora današnjice i najproduktivnijih muzičara svog doba. Poznat je po jedinstvenom, dramatičnom glasu s rasponom od više od četiri pune oktave.
Sa 136 operskih uloga u svom repertoaru Domingo je pevao u više uloga nego ijedan drugi tenor u istoriji. Poznat je, takođe, po svom prirodnom talentu za glumu, kao i širokom muzičkom znanju.
Pored pevanja, nastupa i kao dirigent i upravlja Vašingtonskom narodnom operom i Operom u Los Anđelesu.
Pred beogradskom publikom nastupiće 8. septembra na Tašu, u okviru Belefa. Gost srpske prestonice bio je i 2014. godine, kada je nastupio u Areni, uz pratnju Simfonijskog orkestra i hora Radio-televizije Srbije.