Ni talibani, ni „Amerikanci“: Zašto je Srbija odabrala srednji put za Avganistan

On ovako gleda na činjenicu da su sve zemlje Zapadnog Balkana, izuzev Srbije i Bosne i Hercegovine, potpisale izjavu američkog Stejt departmenta koja se tiče situacije u Avganistanu i u kojoj se pozivaju sve strane da poštuju i podrže bezbedan i organizovan odlazak stranih državljana i Avganistanaca koji žele da napuste zemlju.

Prema pisanju lista „Gardijan“, pored Hrvatske, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije, Slovenije i samoproklamovanog Kosova, ovaj dokument parafirale su i članice EU, kao i druge zemlje u svetu.

Neutralnost Srbije i prema Avganistanu

„U ovom trenutku se u Avganistanu odigrava tranzicija vlasti i uopšte nije jasno šta će u toj zemlji raditi zapadni blok, kako će se odnositi prema novom režimu, koje će konkretne odluke donositi vezano za izbegličku krizu koja može uslediti, kao ni šta će činiti ukoliko sada ovaj novi talibanski režim bude ulazio u različite aranžmane sa Kinom, Iranom ili Pakistanom. Naša pozicija je tu dosta komotnija, ne dugujemo nikome ništa i možemo se opredeljivati u skladu sa našim interesima“, smatra Proroković.

Slično razmišlja i istoričar i spoljnopolitički analitičar Dragomir Anđelković, koji kaže da mi svakako moramo da imamo neutralnu poziciju u odnosu na ovu situaciju.

„Čak i da zbog toga imamo problem sa Amerikancima, bilo bi samoponižavajuće da od te neutralne pozicije odustanemo, jer se u Avganistanu radi o sukobu dve strane od kojih nam nijedna nije naklonjena. Naime, talibani su povezani sa ekstremnim islamistima koji su na Balkanu ratovali protiv Srba, dok je sa druge strane vlada u Kabulu, koja je tamo do juče postojala pod američkim protektoratom, bila prva koja je priznala lažnu nezavisnost Kosova. Znači, to je bila marionetska vlada SAD koja je takođe vodila antisrpsku politiku i u takvim okolnostima mi treba da se držimo po strani, da se ne mešamo, jer to nije rat koji smo mi izazvali, nije rat u kome smo učestvovali i nije rat u kojem treba da imamo simpatija za bilo koju stranu“, uveren je Anđelković.

Američki pritisak na Srbiju bio bi cinizam

Na pitanje da li Srbija može da očekuje pritisak Vašingtona jer nije potpisala izjavu Stejt departmenta, Proroković kaže da je pridruživanje američkim inicijativama jednako apsurdno kao i učestvovanje u njihovoj avanturi u Avganistanu.

„Šta nam Amerikanci zauzvrat nude? Da nam zaborave vojnike kao što su zaboravili ukrajinske i gruzijske pored Kabula? Amerikanci pokušavaju da iskontrolišu štetu i da donekle amortizuju taj politički pritisak koji će sada iz američke javnosti krenuti ka Beloj kući. Oni ovim potezom žele da pokažu da i dalje imaju neke saveznike na koje se mogu osloniti i da će se šteta od celog ovog njihovog posla ravnomerno raspodeliti i na ostale zemlje koje su u tome učestvovale. Međutim, mislim da će im uspeh u tom smislu biti ograničen, jer se već sa različitih strana javljaju glasovi da avganistanske izbeglice nisu dobro došle i da je sve ovo najviše posledica američke politike, pa prema tome, neka se i oni sa svom tom štetom sami nose“, kategoričan je Proroković.

I Anđelković smatra da bi pritisak SAD na Srbiju u ovom pogledu bio ciničan, jer je naša zemlja više puta bila izložena negativnim akcijama vlade u Avganistanu koju su oni podržavali, a najbolji primer je Kosovo.

„Srbija treba da postupa racionalno i na način koji je u našem interesu. Ako u budućnosti nova talibanska vlada u Avganistanu opozove priznanje lažne države Kosovo, Srbija treba sa njom da uspostavi diplomatske odnose“, zaključuje Anđelković za Sputnjik.

U izjavi Stejt departmenta se, između ostalog navodi da Avganistanci zaslužuju da žive bezbedno i dostojanstveno i da je međunarodna zajednica „spremna da im pomogne“.

U dokumentu su navedene i zemlje koje su potpisale ovu izjavu, poput Albanije, Australije, Austrije, Bahama, Belgije, Kanade, Čilea, Kolumbije, Kostarike, Češke, Danske, Estonije, Finske, Francuske, Gruzije, Nemačke, Grčke, prenosi „Gardijan“.