Balaban je povodom, kako je rekao, „mnogobrojnih i veoma bučnih napada na Crkvu“, a zbog najave „sasvim uobičajenog čina ustoličenja Mitropolita crnogorsko-primorskog u Cetinjskom manastiru“, potrebno ukazati na, između ostalog, nekoliko pravnih činjenica o tome u čijoj se svojini nalazi Cetinjski manastir, budući da se, podseća, „često čuju glasovi o tome da je manastir vlasništvo Prestonice“.
U novije vreme, pojašnjava Balaban, po prvoj evidenciji katastra za katastarsku opštinu Cetinje jedan iz 1958. godine, manastir je bio upisan na Dobro Pravoslavne Crkve – Cetinjska Mitropolija, a na osnovu detaljnog premera i formiranjem katastra nepokretnosti 1976. godine upisuje se na Manastir Sv. Petra, kako se vodi i danas na osnovu rešenja Komisije za izlaganje i utvrđivanje stvarnih prava na nepokretnostima iz 1996. godine.
„Do zabune koja je, međutim, nastala poslednjih petnaestak godina, da neki pomisle da je Cetinjski manastir u svojini Prestonice, došlo je zbog rešenja Područne jedinice Cetinje Uprave za nekretnine Crne Gore iz novembra 2005. da se na celokupnom gradsko-građevinskom zemljištu u KO Cetinje jedan (ali i u KO Rijeka Crnojevića) upiše državna svojina prestonice Cetinje sa pravom korišćenja postojećih i stvarnih titulara svojine. Dakle, svojina Prestonice je upisana na sve nepokretnosti, uključujući privatne, a svi stvarni vlasnici, ne samo manastir, jednim su potezom, bez vođenja posebnih postupaka, postali samo korisnici svoje sopstvene imovine“, kazao je Balaban.
Ustavni sud Crne Gore je, navodi on, odredbe Zakona o građevinskom zemljištu, koji je u međuvremenu potpuno prestao da važi, na osnovu kojih je ovakav upis izvršen proglasio neustavnima i stavio ih van snage.
„Ali Uprava za nekretnine, začudo, u katastarskom operatu nije vratila pređašnje stanje jednim rešenjem, onako kako ga je prethodno promenila, već je to činila i dan danas čini, isključivo po zahtevu pojedinačnih vlasnika (sada imalaca prava korišćenja) da im se vrati pravo svojine, pa su mnogi naši sugrađani, sudeći po katastarskim upisima, i danas samo korisnici svoje imovine. Držimo da je to dobro poznato svima koji poseduju imovinu na području gradskog-građevinskog zemljišta na Cetinju, a svi zainteresovani mogu i sami da se uvere u istinitost ovih tvrdnji jednostavnom pretragom na javno dostupnoj evidenciji katastra nepokretnosti“, kaže Balaban, prenela je Mitropolija.
Mitropolija je, podseća on, odavno tražila da se taj neustavni upis svojine Prestonice briše iz katastra, ali se, kako je rekao, „taj zahtev Mitropolije nije rešio pred Upravom za nekretnine zbog nepotrebnog odugovlačenja tog organa, iako su slični zahtevi privatnih vlasnika rešavani u vrlo kratkom roku“.
„Po čl. 419 i 420 važećeg Zakona o svojinsko-pravnim odnosima, propisano je da će se, na zahtev imaoca prava korišćenja dozvoliti brisanje državne svojine i upisati pravo svojine dotadašnjem imaocu korišćenja, dakle, izvršiće se konverzija prava korišćenja u pravo svojine. Koliko li to tek pre važi za brisanje svojine Prestonice koja je upisana na neustavan način kako je to slučaj sa nepokretnostima na području cetinjskog gradskog jezgra?! Iz svega napisanog je jasno da je Prestonica Cetinje, prvi put otkad manastir postoji, u novembru 2005. godine, upisana kao nosilac prava svojine, i to, kako je utvrdio Ustavni sud Crne Gore, po odredbama zakona koje su proglašene neustavnim, a nadležni organ godinama nije postupao po zakonitom zahtevu Mitropolije da se taj upis prava svojine briše“, kaže Balaban.
U Mitropoliji crnogorsko-primorskoj nadaju se da će, kako je rekao, Uprava za katastar i državnu imovinu u narednom periodu postupati savesno i doneti zakonito rešenje po zahtevu Mitropolije.
„Tim pre što je postojeći upis prava svojine, pored toga što je uknjižen na osnovu neustavnih odredbi, još i u suprotnosti sa nizom važećih zakona, kao što su Zakon o državnom premeru i katastru nepokretnosti (čl. 84, 89…) i Zakon o državnoj imovini u kojem se kao državna svojina kojom raspolažu država ili opština, ni na jednom mestu ne pominju verski objekti. Uostalom šta će državi, koja je članom 14. svog Ustava propisala odvojenost verskih zajednica od države, svojina nad verskim objektima“, pitao ja Balaban.
Nakon ovog obrazloženja, kako je rekao, „više niko nema pravo da se poziva na svoje neznanje okolnosti pod kojima se desilo da se Prestonica Cetinje, nažalost i dalje, neustavno, u katastru vodi kao nosilac prava svojine nad imovinom Cetinjskog manastira, ali i mnogih drugih stvarnih vlasnika nepokretnosti na Cetinju“.
„Prestonica nema, niti može da ima ikakav drugi dokaz o osnovu za sticanje prava svojine, osim neustavnog rešenja katastra iz 2005. godine, za razliku od Mitropolije koja ima stotine dokaza o svojini nad Cetinjskim manastirom, od kojih smo ovde izdvojili samo one najvažnije. Svako pozivanje na navodno vlasništvo Prestonice nad Cetinjskim manastirom je u stvari pokušaj prevare građana i celokupne javnosti u pokušaju podizanja tenzija i lažnog predstavljanja vrlo jasnih, nespornih i lako proverljivih istorijskih i pravnih činjenica u pogledu stvarne svojine nad Cetinjskim manastirom, koja je svagda i od svih bila priznavana. Svojinu nad Cetinjskim manastirom je uvek imala i danas ima Mitropolija“, rekao je Balaban, prenosi RTCG.