Snažna poruka Kine Briselu i Vašingtonu — iz BiH

Prema njegovim rečima, ovaj potez Kine ne predstavlja iznenađenje, imajući u vidu da je i ambasador Ruske Federacije u BiH nedavno izjavio da njegova zemlja ne priznaje legalnost i legitimitet Šmitovog izbora i poručio da ne namerava sa njim da sarađuje. Bilo je, kako dodaje, logično da će i Peking postupiti na isti način.

Snažna poruka Kine Vašingtonu i Briselu

„Kako se Savet bezbednosti UN nije formalno složio sa kandidaturom Kristijana Šmita, Rusija i Kina su u julu predložile nacrt rezolucije koji bi omogućio njegovo eventualno imenovanje za visokog predstavnika i njegov legitimitet. Međutim, ostale članice Saveta bezbednosti nisu taj nacrt prihvatile, pa su usledile ove reakcije Pekinga i Moskve. Ovaj kineski postupak dolazi u trenutku kada situacija u samoj Bosni i Hercegovini, a naročito u odnosima Kine, Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije postaje sve komplikovanija, a ono što je posebno interesantno je da se Kina možda prvi put ovako glasno usprotivila kršenju pravila Saveta bezbednosti UN. Takođe, treba imati na umu da se Bosna i Hercegovina nalazi pod sve većim pritiskom Evropske unije, a naročito SAD, da se, na neki način, svrsta protiv Kine“, ocenjuje Korkodelović.

Zato, uveren je naš sagovornik, razloge za zauzimanje principijelnog stava Kine i Rusije u vezi sa imenovanjem visokog predstavnika u BiH treba tražiti kako u legalističkom pristupu ovih zemalja pravilima Saveta bezbednosti UN, tako i u čitavom nizu komplikovanih odnosa koji postoje na relacijama Peking—Brisel i Peking—Vašington.

On objašnjava da Bajdenova administracija u SAD jako insistira na obnavljanju savezničkih odnosa sa Evropskom unijom, kao i sa saveznicima koje ima u drugim delovima sveta, naročito u južnoj, jugoistočnoj i istočnoj Aziji, a sve u nastojanju da suzbije rastući diplomatski, ekonomski i politički uticaj Kine.

„Ne samo da je Bajden ojačao taj ideološki pristup spoljne politike prema Kini koji je imao njegov prethodnik Tramp, već se i Evropska unija našla pod velikim pritiskom da sa Vašingtonom uskladi taj što tvrđi i što restriktivniji odnos prema Pekingu. Takođe, EU i sama sve češće upućuje kritike Kini u pogledu dešavanja u Hongkongu i Sinđjangu, a sve veći broj pomorskih sila Evropske unije šalje svoje ratne brodove da prolaze ili duže vreme patroliraju Južnim kineskim morem. Zato pretpostavljam da bi način razmišljanja u Pekingu mogao biti, u smislu da ako EU smatra da može da kritikuje unutrašnja pitanja Kine i njene odnose sa susedima, zašto Kina ne bi mogla jasno da istakne svoj stav u vezi sa nekim od evropskih pitanja“, smatra Korkodelović.

Kako kaže, visoki predstavnik u BiH je ipak nešto što se više tiče Evropske unije nego SAD, makar geografski gledano, pa se kroz ovu situaciju manifestuje i odnos, odnosno spor između Brisela i Pekinga.

„Ovaj potez Pekinga ima za cilj da pokaže Briselu da se Kina kao jedna rastuća sila, sa sve većim diplomatskim i političkim uticajem u svetu, sve više pita i za ona pitanja koja su geografski možda daleko od nje. Takođe, ova poruka dolazi i uoči povlačenja kancelarke Angele Merkel sa položaja, ali i izbora naredne godine u Francuskoj i Mađarskoj, jer je očekivano da bi EU, sa novim vlastima u tim zemljama, mogla imati znatno drugačiju i daleko manje autonomnu politiku prema Kini od one koju sada vode Orban, Merkelova i Makron“, ukazuje naš sagovornik.

Zajednički nastup Kine i Rusije

Dok su odnosi Pekinga, Brisela i Vašingtona sve komplikovaniji, dodaje naš sagovornik, Kina sve više širi i produbljuje odnose sa Rusijom, a ocene kineskih medija da je samo nebo plafon za razvoj takvih odnosa, potkrepljuju i obimni vojni manevri oružanih snaga Kine i Rusije koji se održavaju ovih dana.

„Pored vojne i ekonomske saradnje, čini se Kina i Rusija sve više usklađuju i svoje spoljne politike, pogotovu na tačkama koje nisu tako dramatično neuralgične kao što je, recimo, imenovanje visokog predstavnika u BiH. Naime, Bosna i Hercegovina još uvek nije i verovatno neće nikada biti tako vruća tema za Kinu kao što su to pitanja Južnog kineskog mora, Tajvana, Hongkonga ili njena zapadna provincija Sinđjang, pa je tu vrlo moguće demonstriranje usklađenosti spoljnih politika Pekinga i Moskve“, objašnjava Korkodelović.

Odbijanje Pekinga da prizna legitimitet novog visokog predstavnika u BiH, zaključuje Korkodelović, možemo sagledavati i u kontekstu činjenice da je Ministarstvo spoljnih poslova BiH iz Sarajeva dalo podršku jednoj rezoluciji komisije UN za prava čoveka u vezi sa Sinđjangom.

„Na to je oštro reagovao srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik, koji je rekao da Ministarstvo nije dobilo nikakvo odobrenje od predsedništva BiH za takav potez. Ovaj nastup Dodika naišao je na veliko odobravanje u Pekingu, pa se ovaj potez Kine u vezi sa visokim predstavnikom može tumačiti i kao uvažavanje njegovog balansiranog nastupa, ali i kao uvažavanje veoma osetljive situacije u kojoj se Bosna i Hercegovina nalazi u trenutku kada jača pritisak Vašingtona i Brisela na Kinu i na sve one zemlje koje žele da imaju jedan uravnotežen odnos u u tom pretećem, novom Hladnom ratu.“