Kao što to obično biva u Superligi već na startu sezone tradicionalno usledi „trenerska vrteška“.
Đorđević i Čukarički rešili su da je najbolje da se rastanu, bez obzira na to što su prethodne sezone zajedno stigli do odličnog trećeg mesta i izlaza na evropsku scenu.
„U razgovoru sa rukovodstvom kluba rešio sam da podnesem ostavku, ne bi li se ekipa razdrmala. Nema velikih neuspeha iza nas, osim dva vezana poraza od Kolubare i Hamarbija. Posebno je ta utakmica u Švedskoj bila žestoka za nas i naše navike. Opet, ne sme da se dozvoli da ekipa uđe u letargiju, u eventualnu seriju negativnih rezultata, zbog toga sam se odlučio na ovaj potez“, poručio je Dušan Đorđević, koji je od dve godine koliko je bio u Čukaričkom, 11 meseci bio prvi trener.
Mediji u Srbiji uveliko su počeli da spekulišu ko bi mogao da preuzme klub sa Banovog brda, a pominje se dolazak legende Partizana Saše Ilića.
Što se tiče Đorđevića, on je klubu poželeo sreću.
„Prelepe dve godine proveo sam u Čukaričkom, od toga skoro godinu kao glavni trener. Taj period je obeležen baš lepim rezultatima. Od prvog dana rada imao sam fenomenalan odnos sa igračima, sve je bilo na vrhunskom nivou. Na kraju je to oplemenjeno izlaskom u Evropu, ali ostaje žal za utakmicom o Stokholmu. Kada se osvrnem, nema za čim da žalim, nemam čega da se stidim. Ponosan sam na sve što smo uspeli da uradimo u klubu koji ima ogromne ambicije. Naravno, veliku zahvalnost dugujem rukovostvu kluba, koje mi je ukazalo šansu i poverenje, svestan sam da bi stvaki trener u Srbiji voleo da bude u Čukaričkom. Hvala im što su mi dali šansu u momentu kada sam bio realtivno nepoznat široj fudblaskoj javnosti. Klubu i i gračima želim da ponove sve uspehe, da ostvare sve svoje ciljeve“, zaključio je Đorđević.