Nisu čak ni „primetili“ da sličnu sugestivnu etiketu tada nisu dobile inostrane medijske kuće u Srbiji, na primer, „Si-En-En“, „Bi-Bi-Si“ ili „Dojče vele“, koji direktno sarađuju sa američkom, britanskom i nemačkom državom.
Javni protest „Sputnjika“ zbog cenzorsko-političkog obeležavanja, bez ikakvih argumenata, doslednih principa, smislenih obrazloženja, ostao je usamljen.
Niko nije podigao mali solidarni glas da je reč o diskriminaciji, totalitarnom žigosanju, globalnom komesarskom presuđivanju isključivo na osnovu ideoloških ili geopolitičkih razloga.
Zavladalo je glasno ćutanje. Iako Tviter nije udario „dangu“ „Sputnjiku“ zato što ne govorimo istinu, već upravo zato što zapadno-globalističkim centrima moći smeta istina koju naša kuća širi u Srbiji, regionu i širom sveta.
I kako to i biva, kad ne podigneš glas braneći princip, slobodu govora, pravo da se čuje i druga strana, „mračne sile u kožnim mantilima“ zakucaju i pred tvoju kuću.
Po ko zna kom kriterijumu, opet bez ikakvih razložnih činjenica i osnova, na Tviteru su ovoga puta obeleženi RTS, B92, „Kurir“, „Informer“, „Politika“, kao „mediji koji sarađuju sa Vladom Srbije“.
Dakle, za kriterijum nije čak uzeto ni to ko je vlasnik tih medija, pošto u većini njih nema državnog kapitala niti su u bilo kakvoj statusnoj ili osnivačkoj povezanosti sa Vladom Srbije.
Samo zato što se nekome očigledno ne sviđa uređivačka politika tih televizija, portala, novina, oni su markirani i diskriminisani.
A da se na Zapadu ulazi u cenzorsku metastazu i da je na pomolu brutalan informativni rat protiv svakog narativa koji nije na liniji svetske „duboke države“ i „globalističke istine“, govori i najava da će Tviter i Jutjub eliminisati sve sadržaje kojima se negira genocid u Srebrenici.
Ukoliko i to prođe bez protesta i svakodnevne borbe protiv gotovo zastrašujućeg plana, sigurno je, nevidljive ruke koje upravljaju masovnim „oružjem za (dez)informisanje, tu se neće zaustaviti.
Lako se može zamisliti da se, na primer, uskoro sa društvenih mreža uklanjaju sve emisije, članci, postovi u kojima se pomene da je Kosovo Srbija ili se samo usput konstatuje da Srbi nisu genocidan narod ili da ne bi trebalo uvoditi sankcije Rusiji.
Ne bi onda bio ni daleko dan kada ćemo morati da se klečeći zahvalimo Velikom bratu i vođama „globalističke istine“ pre nego što se uopšte ulogujemo na neku društvenu mrežu.
Svašta se može zamisliti, ukoliko moderna civilizacija (pod uslovom da uopšte postoji) ne podigne glas protiv monstruoznih pojavnih oblika novototalitarizma zaodenutog u besprekornu masku satkanu od borbe za tobožnja ljudska prava, „tolerantnost i svakovrsne slobode“.
Zato se bar mora govoriti istina. Svaki dan. To je mnogo lakše nego mirno, bespogovorno i ponizno čekati u redu za medijsku — egzekuciju.