Da li je isplativo elektronsko plaćanje računa

Elektronsko plaćanje bilo je besplatno, ali više nije. Pokazalo se kao dobar način plaćanja za vreme epidemije, ali je sada upitno da li se isplati.
Sputnik
Sada kada elektronski plaćate račun morate da platite i proviziju.
Koliko se ona razlikuje od one na uplatnici? Imaju li građani ikakvu uštedu i kako je do naplate došlo?
Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, kaže da je ovakav način plaćanja ipak isplativ samo je pitanje do koje granice ići.
"Ako vi ne morate po ovakvom vremenu da izađete napolje i obavite neki posao - to je na svakom od nas pitanje da li se isplati. Meni se isplati, samo je pitanje ta granica - da li se isplati za 10 dinara, 20, 50, 100 dinara", kaže Uzelac za TV Prva.
Kako kaže, tako banke, ali i sve druge industrije, formiraju svoje cene - na osnovu te granice.
"To je ono što malo ko zna - kad god neki proizvod izađe na tržište, oni naprave panel diskusiju i pitaju neku eksperimentalnu grupu 'da li biste za ovo platili pet dinara, 10, 20, 100' i tako se u stvari i definiše cena danas. Svaka provizija koja nije preskupa da inicira zatvaranje računa, banci je sasvim prihvatljiva", navodi Uzelac.
Bankarske naknade se kreću između 3.000 i 10.000 dinara godišnje, kaže on.
"Tu spada sve - troškovi održavanja tekućeg računa, provizije, ako je potrebna usput neka potvrda iz banke, dakle sve ono što banka može da vam naplati vas košta između 3.000 i 10.000 dinara godišnje", objašnjava Uzelac.
Sa druge strane, kada je reč o elektronskom bankarstvu, Uzelac kaže da je ono i dalje povoljnije od onog na šalteru.
"Uvek će i biti. Iz prostog razloga - kad poskupi elektronsko bankarstvo, poskupeće i ovo na šalteru", zaključuje on.
Komentar