Naime, Janan Ganeš je svojoj kolumni kao polaznu osnovu uzeo poređenje kroz odrastanje trojice najboljih tenisera današnjice - Novaka Đokovića, Rafaela Nadala i Rodžera Federera, s obzirom na to da sva trojica trenutno imaju po 20 Grend slem trofeja.
„Nigde ne piše u biografijama da su Rodžer Federer ili Rafael Nadal preživeli NATO bombardovanje. Novak Đoković je imao 12 godina kada se krio od bombi i to ću pamtiti celog života“, stoji u kolumni objavljenoj u „Fajnenšl tajmsu“.
Ali to nije sve što začuđujuće stiže sa Zapada, već Ganeš nastavlja da oduševljava simpatijama prema Novaku.
„Đoković će eventualnim osvajanjem ispisati tenisku istoriju, ali mu se niko ni približno ne divi zbog toga, iako se nalazimo u njegovoj eri. To je za mene misterija“, ističe Janan.
Ubrzo je u nastavku njegove kolumne usledilo i objašnjenje zašto je to tako i zbog čega niko preterano ne veliča uspehe Srbina.
„Đoković se pojavio i prekinuo glamuroznu žurku Federera i Nadala. Ali, ne vidim kako je to gore od onoga kada se pojavio Nadal i prekinuo dominaciju Švajcarca? Gledajući po stilu, rekao bih da je Novak bio manji šok. Španci su to sve zaboravili, a Novaka prihvataju kao nužno zlo“, konstatuje Janan Ganeš u kolumni objavljenoj u „Fajnenšl tajmsu“ i podvlači.
„Novak je najzanimljivija ličnost od te velike trojke. Voli da uči, govori nekoliko svetskih jezika. Ima svoja pravoslavna verovanja, rituale, bez obzira na to da li njegovu dijetu i ishranu nazivaju kvantnom fizikom. Njegovi kritičari ne shvataju čak ni one prave mane. To što su gledali film 'Roki 4', pa misle da svi ti sportisti slovenskog porekla imaju tu izraženu hladnoću i ponašanje, to nije tačno. Štaviše, potpuno je suprotno. Novak je čovek koji pokazuje otvorenu zahvalnost i povezanost sa svojom dušom, ima otvoren a ne zatvoren način način razmišljanja", navodi se u tekstu.
I za kraj autor jedne od nesvakidašnjih kolumni, koja podsećamo stiže sa Ostrva, zbog čega dodatno dobija na težini, potpuno je poentirao.
„Ako je Novak kao ličnost nešto što ih nervira, onda ne treba da zaborave kako je bilo devedesetih u Bazelu ili na Majorki, a kako je bilo u Beogradu“.