„Tviter“ i „Jutjub“, tj. „Gugl“ poručili su da nameravaju da sa svojih društvenih platformi uklanjaju sadržaje u kojima se negira genocid u Srebrenici, zato što imaju jasno ustanovljenu politiku koja „sankcioniše svaki govor mržnje“, odnosno „zabranjuje sadržaje koji umanjuju ili negiraju dobro dokumentovane, nasilne događaje, uključujući genocid u Srebrenici“.
Kompanije su to rekle za „Radio slobodna Evropa“, nakon što im je Institut za istraživanje genocida „Kanada“ uputio zahtev da zabrane negiranje genocida.
Zeleno svetlo za Srebrenicu
Čini se da na „slobodnom“ internetu ponovo nema mesta za različita mišljenja i da informaciono-tehnološki giganti i Institut zanemaruju izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992—1995. godine, koji je objavljen u julu, a prema kojem u Srebrenici nije bilo genocida.
Ali, čak i da nije tako, ništa se ne bi promenilo. Stručnjak za medije i nove tehnologije dr Mirko Stojković pojašnjava da, nažalost, odluke te i sličnih komisija na Zapadu nemaju težinu koju imaju odluke međunarodno priznatih institucija, često subjektivnih u svojim procenama. Naravno, ključnu ulogu u uređivačkoj politici tehnoloških giganata igra i sprega sa sadašnjom američkom administracijom:
„Velike tehnološke kompanije, koje u ovom trenutku drže najznačajnije medije, od ’Fejsbuka‘, preko ’Tvitera‘ do ’Gugla‘, odnosno ’Jutjuba‘, donele su određene odluke koje ova američka administracija podržava, a koje su rezultirale time da jako teško dolazite do određenih informacija ako ih ’guglujete‘. Uklanjaju ne samo mogućnost da se neko obrati i ispriča nešto, nego i mogućnost da iz ’Guglovih‘ pretraga pronađete određene podatke“, predočava Stojković.
Sve to ukazuje na sprovođenje beskompromisnog jednoumlja na društvenim mrežama. Alternative zvaničnim stavovima skoro da ne postoje, a ti stavovi se menjaju sa zvaničnom politikom kojoj se mediji prilagođavaju brzo i na osnovu nje relativizuju stvarnost.
„Ako neko ne zna šta znači sloboda, on je možda neće ni poželeti. Ako ne zna šta je zima, on će se stalno kupati u moru i plivati u reci, a možda bi bio super skijaš. Ako nema mogućnosti da se sazna šta je druga verzija događaja, ako ne može da se čuje drugačiji stav, dolazimo u situaciju da se kroji ne samo mišljenje o tome šta se dogodilo, nego i stvarnost. Srebrenica, koja je izuzetno bolna tačka na ovom prostoru, dobar je primer kako cela ta stvar funkcioniše. Njen značaj je i u tome koliko je kompletna stvarnost dovedena u pitanje, a ne samo jedan događaj u jednom nesrećnom ratu“, ističe Stojković za „Sputnjik“.
Prekrajanje stvarnosti
Na pitanje zašto tehnološki giganti, vođeni „zvaničnim stavovima“, uklanjaju sa svojih platformi sadržaj koji negira „genocid“ u Srebrenici, ali ne i navode da Kosovo nije deo Srbije, iako Rezolucija 1244 govori suprotno, Stojković odgovara:
„Njih ne vodi logika. Oni se ne vode misaonim procesom koji rezultira objektivnom analizom koja za posledicu ima potrebu da stvari predstavi onakvim kakve jesu. Dakle, mi polazimo od pogrešne pretpostavke. Svi medijski procesi su usmereni ka ostvarivanju određenih interesa, a ne ka dostizanju objektivne stvarnosti. U ovom trenutku, interes je da Srebrenica bude genocid, a da Kosovo ne bude srpsko. Ako je taj interes toliko veliki da ostvari monopolističku kontrolu nad stvarnošću, dobijate mogućnost da je potpuno svejedno šta je istina, da ona kao kategorija više ne postoji i da nema važnost. Stalno se govori: ’Treba da prihvatite realnost‘. To je eufemizam, jer mi ne treba da prihvatimo realnost kao objektivnu kategoriju, nego ’realnost‘ koja se kreira kroz medije koji su apsolutno kontrolisani.“
Inače, na sajtu Instituta za istraživanje genocida „Kanada“ navodi se da se bavi analizom zločina protiv mira, genocidom i drugim teškim povredama međunarodnog zakona. Zanimljivo je da se aktivnosti Instituta zasnivaju mahom na dokazivanju „genocida“ u BiH i borbi protiv onih koji taj „genocid“ negiraju.
Kao istaknute velike uspehe Institut navodi „jednoglasno usvajanje dve rezolucije o genocidu u BiH u kanadskom parlamentu nakon mnogo godina intenzivnog lobiranja“, „pokretanje višedimenzionalnog istraživačkog projekta naučne genomike u borbi protiv poricalaca genocida“, među kojima su publicista i istoričar Srđa Trifković i američki istoričar Noam Čomski, „učenje o genocidu u BiH u kanadskim školama i na univerzitetima“...
Pročitajte još: