On napominje da nismo skoro imali afere vezane za kvalitet namirnica, a da je to što određeni proizvođači povremeno povlače svoje proizvode, kao što je to ovih dana učinio „Rio mare“ sa jednom od konzerviranih tunjevina, samo dokaz njihove odgovornosti. Tako i rade velike kompanije koje, kako kaže, ne žele da se igraju ni sa poverenjem potrošača, ni sa svojim ugledom.
Ipak, kada na ispitu kvaliteta padne i proizvod kompanije koja upravo važi za sinonim za kvalitet, kakva je „Rio mare“, to nesumnjivo izaziva zapitanost građana mogu li da budu sigurni u bezbednost i kvalitet prehrambenih proizvoda na policama trgovina i koliko se oni često kontrolišu.
Bez razloga za brigu, namirnice dovoljno kontrolišemo
Imali smo ovih dana i povlačenje iz prodaje tri vrste sladoleda, „Snikers“, „Baunti“ i „Tviks“, mleka i mlečnih proizvoda robne marke „Pilos“, a slična je situacija i u komšiluku, gde je pride bilo i pesticida u mesnim prerađevinama određenih proizvođača.
Dolovac ističe da nema razloga za zabrinutost, jer se prehrambeni proizvodi dovoljno kontrolišu kako tokom proizvodnje, tako i kada izađu na tržište i s vremena na vreme se opet proveravaju.
„Sam proizvođač hrane mora da ima svoju internu proceduru kontrole na samom mestu proizvodnje i za to je zadužena veterinarska inspekcija za proizvode animalnog porekla i poljoprivredna inspekcija za proizvode biljnog porekla“, objašnjava naš sagovornik.
Na osnovu internih dokumenata takođe se obavlja interna samokontrola svih procesa u toku proizvodnje, kontroliše se i sirovina i svi dodaci toj hrani, a kada se napravi finalni proizvod, neophodna je i eksterna kontrola u akreditovanim laboratorijama, ističe direktor Direkcije.
Posle veterinarskih i poljoprivrednih inspekcija, finalne prehrambene proizvode kontrolišu akreditovane laboratorije
CC0 / Pixabay /
Precizirajući šta to znači, on kaže da kontrolu finalnog proizvoda proizvođač ne može da obavi u sopstvenoj laboratoriji, već tu analizu mora da uradi u nekoj nezavisnoj laboratoriji, akreditovanoj od strane Akreditacionog tela Srbije.
I trgovci kontrolišu
Na pitanje da li se taj proizvod kada je već na tržištu i ako nije bilo nekih primedbi i sumnji na njegov kvalitet ipak s vremena na vreme ponovo proverava, Dolovac objašnjava:
„Kada se nađe na rafu supermarketa, tada je supermarket odgovoran za hranu koju prodaje. Proizvođač je odgovoran samo dok je ne proda supermarketu, a u momentu kada supermarket krene da prometuje tu robu, onda je on odgovoran. Tako i sami supermarketi obavljaju sporadičnu kontrolu proizvoda, pa i onih koji dolaze iz uvoza, a planskim kontrolama, odnosno službenim kontrolama kao što su monitorinzi ili eventualno na osnovu neke prijave zbog sumnje, takođe se u službenim ovlašćenim laboratorijama obavljaju te analize.“
Supermarketi proizvode kontrolišu nasumično, ali imaju plan po kome to rade, pa tako u jednom momentu proveravaju na primer vina, u drugom sireve... a obavezni su i da imaju kontrolu radnih površina na salmonelu.
Kad prehrambeni proizvodi stignu u supermarkete oni su odgovorni za njihovu bezbednost i kvalitet i kontrolišu ih posredstvom akreditovanih laboratorija
© Pixabay
Bez obzira što su svojevremeno od proizvođača hrane dobili analizu da je proizvod bezbedan za upotrebu i prodavci u to moraju da budu sigurni i te analize prepuštaju laboratorijama koje oni odaberu, ali moraju da budu akreditovane.
Dovoljno laboratorija
Na pitanje koliko je takvih laboratorija u Srbiji, Dolovac kaže da ih je mnogo. Što privatnih, što državnih, imamo oko 40 akreditovanih laboratorija , što je apsolutno dovoljno za naše potrebe, ističe on, podsećajući da smo ih pre 10-15 godina imali duplo manje.
On, pritom, ukazuje na ono što je činjenica:
„Nemoguće je ispratiti svaki artikal. To se radi na osnovu procene analize rizika. Neki proizvodi koji imaju veći rizik da se u njima nađu neki kontaminenti više se kontrolišu, neki manje. Da li je broj zaposlenih dovoljan što se tiče ovih kontrola, mislim da je apsolutno dovoljan“, kaže naš sagovornik na pitanje da li imamo dovoljno inspektora za sve te kontrole.
On ukazuje da se sistemom monitoringa prate određeni proizvodi i rade se planske analize, o čemu postoje pravilnici, pa se tako pre svega kontroliše, na primer, voće i povrće gde je moguć problem sa ostacima pesticida. Pošto je prodaja svežeg voća i povrća mnogo riskantnija, ono se češće i kontroliše, ilustrovao je naš sagovornik.
Dolovac napominje da se priprema izmena i dopuna Zakona o bezbednosti hrane, tako što će biti uvedena određena grupa pravilnika koji će omogućiti jednostavnije analize, ali princip, kaže, ostaje isti.
Dobro bi došlo više inspektora
I direktorka Centra potrošača Srbije Vera Vida smatra da ne bi trebalo da brinemo za bezbednost prehrambenih proizvoda.
Proizvodi koji su 80 odsto proizvedeni od domaće sirovine i domaćim radom i imaju žig Čuvarkuća su znak kvaliteta sa kojima do sada nije bilo problema
CC0 / Balkan Photos /
„Što se tiče samog kvaliteta hrane, odnosno što se tiče bezbednosti hrane, ja mogu odgovorno da tvrdim da je hrana koja se nalazi na tržištu u Srbiji bezbedna za upotrebu, ali što se tiče kvaliteta, to proverava inspekcija koja kontroliše da li taj proizvod ima sva svojstva koja su napisana na deklaraciji“, kaže Vera Vida za Sputnjik.
I ona ukazuje na to da su za to što proizvod mora da ispunjava niz uslova da bi bio bezbedan i kvalitetan odgovorni svi u lancu, od proizvođača, dobavljača, do trgovaca, ali smatra da bi bilo dobro da imamo više inspektora kako bi kontrole mogle da budu češće.
Na pitanje da li se dodatno proveravaju naši proizvodi sa znakom „Čuvarkuća“ koji je potvrda njihovog dodatnog kvaliteta, predsednik Saveta za dodelu tog žiga u Privrednoj komori Srbije Mihailo Vesović ističe da potvrda o kvalitetu stiže na više načina.
„Čuvarkuća“ bez problema
Uz analizu kvaliteta koju za kompanije rade sertifikovane laboratorije, dodatna potvrda su nagrade sa sajmova hrane i prehrambenih proizvoda, ali i posedovanje sertifikata o samim standardima proizvodnje. Tek tada im se dodeljuje pravo da nose žig „Čuvarkuće“ i to na godinu dana, objašnjava on za Sputnjik.
„To je trogodišnji ugovor, ali se on obnavlja svake godine, što znači da za tih godinu dana ne smeju da izgube standarde koje već poseduju i mi u toku tih godinu dana imamo pravo da dodatno proverimo ako je to potrebno, pošto su članovi našeg Saveta za dodelu ’Čuvarkuće‘ i predstavnici udruženja potrošača“, napominje Vesović.
On u prvi plan ističe da je za „Čuvarkuću“ osnovno da je u pitanju proizvod koji je 80 odsto napravljen od domaće sirovine i domaćim radom i kada istekne godinu dana, za taj znak mogu ponovo da apliciraju.
„Ukoliko dobijemo neke informacije od udruženja potrošača, medija, javnosti ili saznanja ljudi koji tamo rade, imamo pravo na vanrednu proveru i same proizvodnje i kvaliteta, da se ne bi dogodilo da nam neki proizvod bude problematičan“, kaže on.
Do sada, kako napominje, takvih problema nije bilo.