Danas se navršava 18 godina od zločina u Goraždevcu kada su rafalnom paljbom usmrćena dva srpska dečaka, a četvoro njih teško ranjeno. Kao ni masakr u Starom Grackom kada je jula 1999. godine ubijeno 14 srpskih žetelaca, ili kada je pre 20 godina od eksplozije mine stradalo 12 Srba u blizini Podujeva u autobusu Niš ekspresa, ni zločin u Goraždevcu, kao i nijedan drugi, nije dobio sudski epilog. Slučaj je Euleks zatvorio još 2010. godine, navodno zbog nedostatka dokaza.
Da li nam to iz Prištine i takozvane međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji, oličene u Kforu i Euleksu, poručuju kako treba da se naviknemo na nekažnjivost stradanja Srba sve dok zločini ne padnu u zaborav, ili je ipak moguće da oni dobiju epilog kakav zaslužuju?
Za zločini nad Srbima pravni lek - zaborav
Advokat sa Kosova i Metohije, Aleksandar Radovanović je prilično skeptičan da bi u skoroj budućnosti pravda mogla da bude zadovoljena.
„Prošlo je, nažalost, već previše vremena i sve manje je šansi da počinioci budu privedeni pravdi. Problem je što je u to vreme međunarodna zajednica propuštala da istrage sprovodi kako treba. Više su prikupljali informacije o tome, jer su stavljali akcenat na stabilnom okruženju za njih i za njihovo osoblje, nego da grade institucije koje bi kasnije garantovale tu stabilnost same po sebi“, kaže naš sagovornik.
Bilo im je, kako ističe, bitno da njihovo osoblje fizički bude bezbedno. Pokušaji da taj sistem koji ne funkcioniše poprave uvođenjem Euleksa, misije EU koja treba da obezbedi vladavinu prava, po oceni Radovanovića, ispostavio se kao problematičan i sa velikim propustima.
Nema ni volje ni institucija
Problem je, kako kaže, što ni dan danas ne postoji jaka volja za izgradnjom stabilnih, nezavisnih institucija koje i dalje u velikoj meri zavise od ljudi koji imaju vlasti.
Parastos žeteocima ubijenim u Starom Grackom
© Kancelarija za KiM
On podseća na mnogobrojne slučajeve napada na Srbe, pa i nedavno prebijanje srpskog dečaka, ali i na napade na srpske manastire, koji se nikada ne karakterišu kao međuetnički ili međuverski jer bi onda istraga morala da bude podignuta na mnogo viši nivo.
„To se proglašava vandalizmom, ili nanošenjem lakih telesnih povreda i onda prođe neko vreme i zaboravi se na to i počinioci se obično ili ne nađu ili ako se nađu dobiju neke lake kazne , što opet nije put za izgradnju institucija ni za postavljanje primera za ubuduće“, kaže advokat sa Kosova i Metohije.
Problem je što je u to vreme međunarodna zajednica propuštala da istrage sprovodi kako treba
© Tanjug
Kumovala takozvana međunarodna zajednica
Nekažnjivost zločina nad Srbima je, kako smatra, proizvod u startu pogrešnih poteza međunarodne zajednice jer nisu imali neku iskrenu želju da izgrade institucije a sada ta nekažnjivost postoji zbog toga kako su te institucije napravili. Šta će da bude u budućnosti teško je reći, ali teško da bi uskoro situacija mogla da bude promenjena, skeptičan je naš sagovornik.
„Sada, jednostavno, niko nema volje da ponovo otvara te slučajeve, jer bi se onda videlo šta se tu stvarno dešavalo tokom ove 22 godine, tako da je to jedan začarani krug. Institucije nemaju volju da izazivaju nemir među Albancima koji bi bili pogođeni takvim istragama, međunarodna zajednica mislim da je digla ruke od svih tih slučajeva, računajući da je toliko vremena prošlo pa ni oni ne žele da ih otvaraju, Srbi nemaju mogućnosti ni institucionalnih, ni bilo kakvih drugih da to učine, tako da mnogima odgovara taj protok vremena i da se jednostavno, na neki način, sve to zaboravi“, ocena je Radovanovića.
Moguće ponovno otvaranje istrage
On napominje da je formalno-pravno apsolutno moguće obnoviti sve te slučajeve. Te istrage su, kako objašnjava, zvanično zatvorene zbog nedostatka dokaza, ali ako bi se tu pronašli neki novi dokazi apsolutno bi mogla da se otvori nova istraga.
Za takve zločine kakvi su oni počinjeni u Goraždevcu, Starom Grackom, kod Lipljana, zastarelost nije nastupila i ako bi bili pronađeni neki novi dokaz, ili se dođe do nekih novih činjenica, apsolutno bi mogla da se otvori istraga, pokrene sudski postupak i ako se utvrdi ko je počinilac da se on i osudi, ističe naš sagovornik.
Ali za to je, kako je zaključio, potrebna i volja i institucije.