Velike požare koji danima besne na Eviji gase vatrogasci iz svih krajeva Srbije, izabrani kao spoj mladosti i iskustva. Predvodi ih, ali i sve vreme sa njima obuzdava vatru zamenik načelnika Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice i civilnu zaštitu Sektora za vanredne situacije naše policije.
Vladu Plemića danima smo pokušavali da dobijemo, konačno se javio, uhvatio signal tako što se popeo na krov vatrogasnog vozila.
Kaže da je njegova ekipa, čim je videla kartu, znala šta je čeka, upućeni su na najgoru teritoriju, rejon Avgarija, mesto sa najvećim rizikom.
Srpski vatrogasci stigli na Eviju
© Foto : Sputnjiku ustupio Dragan Vukić
Dva dana nisu videli sunce
„Dva dana uopšte nismo videli sunce, sve je bilo pod dimom. Plameni jezičci bili su visoki do 30 metara, to su bile jezive scene. Cilj nam je samo bio da zaštitimo sela, da pokušamo da sprečimo širenje požara ka unutrašnjosti ostrva. Osetili smo neverovatnu sinergiju, ljudi su bili željni da rade, imali smo neverovatnu snagu da pomognemo ovom narodu“, priča nam Plemić.
On objašnjava da je sa teškim mašinama i uz pomoć stanovnika tih sela, ali i grčkih vatrogasaca, napravljena takozvana zadnja linija odbrane dugačka tri kilometra.
„Uzeli smo komandu nad njom i sačuvali smo sela. Požar je nekoliko puta preskakao te granice, ali smo ga stizali, uspeli smo u tome“, kaže ponosno Plemić, u čijem glasu se ne oseća umor, kaže, to adrenalin radi svoje.
Vatrogasci su u Grčku stigli sa helikopterskom jedinicom MUP-a Srbije, ali su se razdvojili, jer u delu Evije u kojoj su gasili sa zemlje, avijacija nije mogla da dejstvuje. Bilo je toliko dima, da se ništa nije videlo, pa su helikopteri odleteli na drugu stranu. Tek juče su dejstvovali na njihovoj teritoriji, požar je lokalizovan.
Srpska vatrogasna jedinica poslednji put je dejstvovala sinoć u mestu Galasona, razbuktalo se na delu terena koji je bio ugašen. Međutim, srpski vatrogasci rade po posebnoj taktici kojom su Grci zadivljeni.
Sela spasila ruska škola gašenja
„Vrlo smo mobilni, došli smo na lice mesta u roku od tri minuta od izbijanja požara, lokalizovali smo vatru. Tek kada smo završili, stigli su grčki kamioni, tako da našom brzinom i energičnošću zadivljujemo te ljude, oni su stvarno presrećni kada se mi pojavimo.“
Naši ljudi su hrabri i vredni, ali ključno je, kaže naš sagovornik sa Evije, što su strateški potkovani, rade po drugačijim principima, a najvažniji je — brz udar na požar.
Taktika nije nova, a preuzeli su je od Rusije. Plemić kaže da je njegov gotovo svaki treći čovek bio u Ruskoj Federaciji na obuci, u Sankt Peterburgu ili Moskvi. Upravo to znanje primenili su u Grčkoj.
„Moramo biti iskreni i to reći, mi i dalje radimo po principu ruske škole, po ruskoj literaturi iz šezdesetih i sedamdesetih, oni su tada imali standard koji smo mi primenili i dalje ga primenjujemo. Ono što je kod nas dobro, preuzeli smo i od nekih drugih država ponešto, ali 80 odsto taktike i svih znanja je ruska škola“, ističe Plemić.
Ruski vatrogasci, njihova iskustva tim iz Srbije primenio je na Eviji
© Sputnik / Vitaliй Anьkov
/ Hrabrim vatrogascima potreban oporavak
On dodaje da će, ako situacija bude bolja, zatražiti od komande da se njegova jedinica povuče sa Evije u subotu jer, kako kaže, mora da povede računa o zdravlju svojih hrabrih ljudi, ali i o njihovim porodicama.
„Dva dana su bili u ekstremnim uslovima, radili su u dimu i pod maskama, potreban im je oporavak. Možda sada neće osećati probleme, ali kada splasne pritisak i adrenalin, sigurno će biti manjih problema koji će tražiti oporavak.“
Na kraju razgovora za Sputnjik čovek koji predvodi hrabru srpsku vatrogasnu ekipu na Eviji, kaže da su naši turisti sa ostrva preneli jednu pogrešnu informaciju, oni nisu sa sobom u Grčku poneli humanitarnu pomoć.
„Kad god idemo u misije da pomognemo drugoj državi, mi smo potpuno autonomni, nosimo hranu, vodu, sve, da ne budemo opterećenje domaćinu koji već ima veliki problem. Istovarali smo svoju hranu, a ljudi su pomislili da smo doneli pomoć. Nismo sve potrošili, ljudi su nas hranili ovde po terenu, hranu ćemo ostaviti nekom sirotištu ili dečjoj ustanovi, rado ćemo je pokloniti onome kome je stvarno potrebna.“