Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa upućen je predlog rezolucije u kome se navodi da slučaj Bitići mora da ostane faktor daljeg razvoja odnosa između SAD i Srbije.
U dokumentu stoji da Predstavnički dom, uz saglasnost američkog Senata, zahteva da osobe odgovorne za ubistvo braće Bitići budu privedene pravdi, da je neprihvatljivo da još nijedna osoba nije proglašena krivom za to ubistvo.
Takođe, od Vlade Srbije i nadležnih ministarstava i kancelarija, uključujući Tužilaštvo za ratne zločine, očekuje se da daju prioritet istrazi i krivičnom gonjenju sadašnjih ili bivših zvaničnika za koje se smatra da su direktno ili posredno odgovorni za smrt braće Bitići.
Nema ko da brani interese Srbije
Odličan poznavalac prilika u SAD Aleksandar Pavić u razgovoru za Sputnjik podseća da je slična, kaže, ako ne i identična rezolucija usvojena pre tri godine. On ne vidi nijedan razlog da ne bude usvojena i upravo predložena.
Sahrana braće Bitići , 2002. godine
© AP Photo / Visar Kryeziu
„Pre svega, ne vidim zašto bi se iko u Kongresu protivio toj rezoluciji. U tom telu nikad nije bilo neke kritične mase koja je videla korist u tome da brani interes Srbije, a ovo je direktno u funkciji daljih američkih interesa očuvanja prisustva u našem regionu i očuvanja pritisaka na Srbiju, pogotovo sad kada je u toku histerična kampanja protiv takozvanog malignog ruskog i kineskog uticaja. Ovakve rezolucije su zgodne za to, bilo ih je i ranije, braća Bitići su odavno tema što rezolucije Kongresa, što svih američkih ambasadora, od 5. oktobra pa nadalje“, podseća Pavić.
Ambasada SAD u Beogradu oglasila se i nedavno, povodom 22. godišnjice od kada su pronađena tela braće Bitići i saopštila da pravda za njih i njihove porodice, kao i odgovornost onih koji su izvršili i prikrili njihovo ubistvo ostaje jedan od prioriteta u bilateralnim odnosima SAD i Srbije.
Licemerje Amerike ponovo na delu
Pavić kaže da je reč o licemerju, jer da Sjedinjene Američke Države stvarno zanima pravda i situacija na Kosovu i Metohiji, već bi se odavno sprovela rezolucija o kršenju ljudskih prava Srba.
„Uzimo najnoviji slučaj Dragice Gašić u Đakovici, to nikom ne pada na pamet u Kongresu, iako su oni, naravno, svetionik ljudskih prava u svetu, tako da je ovo čisto propagandno - lobistička priča. Sigurno da je šiptarski lobi u Americi platio dobro za ovo, kao što to rade uobičajeno. Tako su radili i ranije, oni su u funkciji držanja priče o braći Bitići, tako da mislim da nova rezolucija nema nikakvu veću pozadinu, s tim što se sada sve lepo uklapa u rastuće pritiske na Srbiju“, objašnjava naš sagovornik.
On dodaje da su Amerikanci očigledno procenili da je upravo sada zgodno vreme da proguraju još jednu rezoluciju i uzmu novac od albanskog lobija.
Rezolucija ne može da škodi Trampu
Komentarišući zanimljivu činjenicu da je predlog rezolucije podneo republikanski kongresmen iz države Njujork, izuzetno blizak Donaldu Trampu, Li Zeldin, što u neku ruku nije očekivano, jer su Srbi u Americi uz Trampa, ovaj politikolog kaže da stvari ne treba posmatrati na taj način. Podseća da Trampa nema u Beloj kući, a njegovi ljudi su, kaže, ostavljeni da se snalaze.
„Ovo nije ništa što će škoditi Trampu, ako bude prošlo, a ne zaboravimo da je on taj koji je, po rečima Netanijahua, pritisnuo Izrael da prizna lažnu državu Kosovo. Znači, tu ne treba da bude nekih iluzija, on jednostavno nije emotivno ili interesno lično posebno vezan za terorističku priču na Kosovu i Metohiji. Ali to ne znači da nije vezan za pragmatični interes Sjedinjenih Američkih Država, kako ga on vidi. Tako da, neko ko je Trampovac, da li će da pomogne toj šiptarskoj priči ili ne, to jednostavno nije nešto što će ulaziti u računicu kad dođe vreme da se opet podrži Tramp za novu kandidaturu.“
Pavić podvlači da kongresmena koji je predložio rezoluciju to ništa ne košta unutar Republikanske partije, a siguran je da mu je istovremeno donelo i dobit od novih priloga Albanaca, onih koji su najviše zainteresovani za usvajanje rezolucije koja pritiska Srbiju.
Iljir, Agron i Mehmet Bitići su američki državljani poreklom sa Kosova, koji su se tokom sukoba na Kosovu i Metohiji 1999. godine pridružili Atlantskoj brigadi tzv. Oslobodilačke vojske Kosova.
Trojica Amerikanaca nestala su dok su bili u pritvoru, a kasnije su njihova tela pronađena u Petrovom selu u istočnoj Srbiji.
Za ubistvo još nije niko optužen, a dvojica policajaca kojima se sudilo za njihovo protivpravno lišenje slobode pravosnažno su oslobođeni optužbi 2013. godine.