U inicijativi, koju je podneo u svojstvu građanina, Vučić podseća da se ove godine navršilo 80 godina od najsvirepijeg i najmonstruoznijeg pokolja srpskog naroda na teritoriji nacističke NDH u Drugom svetskom ratu, koje su ustaše izvršile u noći između 28. i 29. jula i 4. i 5. avgusta 1941. godine u glinskoj Crkvi presvete Bogorodice, ubivši tom prilikom oko 1.700 ljudi.
Strašnom zločinu prethodilo je hapšenje i streljanje glinskih Srba u aprilu i maju 1941, nakon proglašenja marionetske NDH.
U inicijativi u koju je Tanjug imao uvid, Vučić ukazuje da je jedini Srbin koji je preživeo masakr u glinskoj crkvi, „epski u svojoj monstruoznosti, bestijalnosti i grozoti“, bio Ljuban Jednak.
Imao je 26 godina kada su ga ustaše uhapsile i sa vezanim rukama žicom odvele u Crkvu presvete Bogorodice. U Crkvi je već bilo nekoliko stotina dovedenih Srba iz Gline i okolnih mesta koje su ustaše mučile na najužasniji način, stoji u inicijativi predsednika.
Dalje navodi da su ustaše mrtve bacali pored crkve, a nad živima su nastavili da se iživljavaju, potom su ubijene ljude kamionima odvozili do obližnje jame u koje su ih bacali.
„Ljuban je uspeo da se izvuče iz gomile gde su bili živi i sakrije se među mrtve. Kako je bio izmrcvaren, ustaški krvnici nisu ni primetili da je ostao živ i bacili su ga na kamion sa mrtvim Srbima. U jami su ih ponovo probadali bajonetima i pucali na njih. Tom prilikom su ga ranili“, naveo je Vučić.
Uskoro su, podseća, ustaše otišle po još ,mrtvih, a jamu ostavile nezatrpanom.
Taj spasonosni trenutak Ljuban i još jedan zarobljenik koji je još uvek bio živ, iskoristili su i uspeli da se izvuku i pobegnu iz jame.
Sutradan je Ljubana našao ujak, a njegovog sapatnika iz jame ustaše su kasnije uhvatile i ubile.
Posle rata, navodi Vučić, Ljuban je nastavio da živi u Glini, sve do avgusta 1995. godine, kada je ponovo započeo progon i stradanje Srba u hrvatskoj akciji „Oluja“.
„Tada mu je jedan komšija rekao: 'Beži Ljubane, tebi će kožu sa leđa da oderu jer si živ ostao'. I Ljuban je ostavio sve što je imao, za ženom i ćerkom ušao u traktor i postao deo nepregledne kolone u četiri reda koja je gonjena ka Srbiji“, napisao je Vučić.
Dve godine kasnije, Ljuban Jednak je umro u Srbiji, daleko od svog rodnog kraja.
„Srbija je to prećutala. Sramota je što Ljubana Jednaka, svedoka dva pogroma, tu dvostruku žrtvu sumanute politike krvi i tla, tihog heroja i junaka, koji ni posle svega nije znao za mržnju, nismo sahranili kako dolikuje, ljudski uz sve počasti“, naveo je Vučić u inicijativi.
Zato smatra da bismo imenovanjem ulice po tom mučeniku i heroju u našem glavnom gradu, ispravili višedecenijsku besramnu grešku zaborava.
„Dozvolite mi da, u svojstvu građanina Beograda, ovom prilikom podnesem inicijativu da jedna beogradska ulica ponese naziv Ulica Ljubana Jednaka. Na taj način bismo iskazali zahvalnost za veliku žrtvu koju je ovaj Srbin podneo, ispravili istorijsku nepravdu koja je prema njemu učinjena, a našoj deci dali putokaz u kom smeru treba ići, čija dela treba ceniti i na koga se valja ugledati“, naveo je Vučić.
Na Ljubanovu sudbinu i ono što je preživeo, predsednik Srbije je skrenuo pažnju i u svom govoru na obeležavanju Dana sećanja sve stradale i prognane Srbe u vojnoj akciji „Oluja“ pre nedelju dana u Busijama.
I tada je podsetio da je crkva u Glini „bila objekat đavolskog ceremonijala u kojem su ustaše ljude najpre klale pa terale da pevaju, ležali u krvi gde su bacali zaklane, da bi onda sve njih ubacili u kamione pa u jamu“.
Predsednik je i tom prilikom istakao da ga je sramota što se Srbija stidela takvih ljudi, prenosi Tanjug.
„Stidela se Srbija svojih krajiških izbeglica i zatvarala puteve da ih drugi ne bi videli, kao da ima potrebe da se stidimo suza naših ljudi, dece i starih. Onda smo prećutali sebi i svetu da kažemo da je umro Ljuban Jednak. Nismo znali da ga sahranimo uz sve počasti, ali i to bi bilo malo. Naš identitet je tada sahranjen zajedno sa njim našim besramnim zaboravom, nikada više ne sme da se to ponovi“, rekao je Vučić.