On je podsetio da je taj memorandum potpisan 1994. godine sa ciljem da se zemlje potpisnice obavežu da neće protiv Ukrajine koristiti nuklearno naoružanje i da će poštovati njen suverenitet u skladu sa principima Završnog akta iz Helsinkija.
„Na žalost, ti principi su bili prekršeni 2014. godine od strane tri od ukupno četiri nuklearnih zemalja-potpisnica. SAD i Velika Britanija su otvoreno podržale protivustavni prevrat u Ukrajini, dok Francuska, Nemačka i Poljska, zemlje-garanti da će sporazum biti očuvan, ništa nisu preduzele kako bi dokument bio ispoštovan“, naglasio je on.
Pored toga, kontekst Budimpeštasnkog memoranduma nije podrazumevao da Rusija i građani Krima treba da priznaju rasistički i neonacistički režim koji se učvrstio u Kijevu nakon državnog prevrata, poznatijeg kao „Majdan“.
Izvor je takođe podsetio i na reakciju beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka još 2014. godine koji je rekao: „Krim je postao deo Rusije. Možete to da priznajete ili ne, međutim, to ništa neće promeniti“.
Savezna država Rusije i Belorusije podrazumeva Krim kao sastavni deo RF
Pitanje priznanja Krima je navedeno i u saveznom ugovoru Rusije i Belorusije u kome je navedeno da se teritorija Savezne Države sastoji iz teritorija država koje učestvuju u tom savezu, a Krim i Sevastopolj su subjekti Ruske Federacije, naglasio je neimenovani izvor.
Takođe je rekao i da na pitanje priznavanja Krima treba posmatrati upravo kroz taj dokument budući da su se Rusija i Belorusija time obavezale da će osiguravati teritorijalnu celovitost i neprikosnovenost celokupne teritorije dve države.
Izvor se osvrnuo i na ekonomski aspekt rekavši da beloruske kompanije obavljaju svoju delatnost na Krimu zajedno sa ruskim kompanijama.
„Ne treba da dokazujemo prisustvo našeg biznisa na Krimu. Beloruske kompanije rade na tom poluostrvu kao i ruske, dovoljno je samo da dođete na Krim i da obiđete bilo koju prodavnicu. Stanovnici Krima veoma cene beloruske proizvode. Pored toga, godišnje na Krim doputuje oko 150.000 građana Belorusije“, zaključio je izvor.