Džalto je u autorskom tekstu za „Fer obzerver“ naveo da je najnoviju krizu u BiH izazvao odlazeći visoki predstavnik Valentin Incko, koji je nametnuo izmene i dopune Krivičnog zakona zemlje.
Podseća da je visoki predstavnik prvobitno zamišljen kao međunarodni predsedavajući sa mandatom da nadgleda implementaciju Dejtonskog sporazuma, ali je njegova kancelarija radikalno transformisana 1997. godine sa takozvanim Bonskim ovlašćenjima, kada je Veće za implementaciju mira „dalo visokom predstavniku gotovo neograničena ovlašćenja u BiH, bez ikakvog demokratskog legitimiteta“.
„Koristeći moć koja im je dodeljena Bonskim sporazumom, mnogi visoki predstavnici su se ponašali kao kolonijalni guverneri, stavljajući veto i poništavajući odluke lokalnih vlasti na svim nivoima vlasti, uklanjajući demokratski izabrane zvaničnike i proizvoljno menjajući državno zakonodavstvo“, podseća Džalto.
Zato se BiH našla u nemogućoj situaciji, a izrazito nefunkcionalni politički sistem BiH na Zapadu se često kritikuje zbog nedostatka demokratije, transparentnosti i odgovornosti, a ipak zapadne sile u potpunosti „podržavaju visokog predstavnika koji, sam po sebi nedemokratski, samo sprečava razvoj demokratskih institucija u zemlji“.
„BiH, bez sumnje, predstavlja epski neuspeh zapadne politike prema regionu. To je disfunkcionalna država u kojoj lokalnim nacionalističkim elitama sa svih strana nije potreban politički program za ponovni izbor; samo postojanje nacionalističkih elita u jednom entitetu bilo je dovoljno da ih zadrži na poziciji moći u drugom. Značajan broj građana BiH ovu državu ne doživljava kao svoju“, smatra Džalto.
Dodaje da se u takvoj situaciji ne može ne zapitati zašto zapadne sile dosledno opstruiraju bilo kakvu raspravu o alternativnim opcijama za BiH.
„Da li je to zato što bi otvaranje tog pitanja razotkrilo decenije njihove neefikasne i krajnje destruktivne politike prema zemlji i regionu? Ili je ova nestabilnost u interesu kako onih zapadnih centara političke i ekonomske moći, tako i lokalnih političkih elita?“
S obzirom na zastoj i nivo napetosti koji stvaraju i održavaju vodeći mediji, čini se da bi mirno raspadanje BiH u skladu sa njenim konstitutivnim entitetima bilo mnogo bolje dugoročno rešenje, ocenjuje on.
„To bi čak moglo biti jedino održivo rešenje koje bi moglo sprečiti dalje patnje ljudi u BiH i njenu brzu depopulaciju, koja se odvijala kao posledica ekonomske depresije i nedostatka vere da će se situacija poboljšati u doglednoj budućnosti. Mirno raspuštanje moglo bi dovesti do veće stabilnosti u regionu i do boljeg funkcionisanja demokratskih institucija bez (neo)kolonijalnih guvernera“, zaključio je Džalto.