Bura u Zagrebu: Šta Tužilaštvo BiH traži od Hrvatske

Hrvatsko Ministarstvo pravde potvrdilo je, naime, da je primilo međunarodnu zamolnicu Tužilaštva Bosne i Hercegovine, a tamošnji mediji prenose nezvanične navode da se ona tiče preuzimanja krivičnog gonjenja više penzionisanih hrvatskih komandanata iz operacije „Bljesak“, koji se terete se krivično delo ratnog zločina.

Tužilaštvo BiH, međutim, još nije izašlo sa detaljima tog zahteva, a kako za Sputnjik kaže direktor Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac, moguće su dve opcije.

Šta Tužilaštvo BiH zapravo traži od Hrvatske

„Zamolnica je otišla, ali nije jasno da li je Hrvatska zamoljena da prikupi materijalne i personalne dokaze, pa da prikupljeni dokazni materijal vrati u Sarajevo, gde bi se postupak nastavio, ili je pak hrvatsko pravosuđe zamoljeno da preuzme postupak od Bosne i Hercegovine, odnosno pravnom terminologijom rečeno — da se predmet ustupa Hrvatskoj. Na osnovu onoga što sam u medijima do sada pročitao ovim povodom, meni ovo više liči na to da su se u Sarajevu ’rešili‘ tog predmeta, odnosno da je reč o drugoj opciji — da Hrvatska preuzme taj predmet. Takođe, iz svih ovih izjava nije jasno ni u kojoj fazi je ovaj postupak do sada bio pred sarajevskim Tužilaštvom“, napominje Štrbac.

Kako objašnjava, postupak je mogao biti u pretkrivičnoj fazi, u fazi istrage ili fazi optuženja, a činjenica da se u hrvatskim medijima za ove komandante upotrebljava izraz „osumnjičeni“, upućuje na to da je u pitanju faza istrage.

„U svakom slučaju, bilo bi bolje za pravdu, za žrtve i za istinu da su iz Sarajeva samo poslali zamolnicu za prikupljanje dokaza koji se nalaze na području Hrvatske. To mogu biti materijalni dokazi, poput raznih dokumenata i personalni dokazi, kao što je saslušanje svedoka. Zamolnica takođe može biti i u pogledu saslušanja osumnjičenih, pošto se zna gde su i ko su, znaju se njihove adrese. To bi svakako bila bolja opcija, jer bi onda bilo kakve-takve nade da će se postupak nastaviti i završiti u Tužilaštvu BiH, mada ni oni nisu baš ažurni kad su u pitanju srpske žrtve i procesuirani nehrvati. Najgora situacija za pravdu, istinu, oštećene i žrtve je ako je Tužilaštvo BiH Hrvatskoj ustupilo predmet na dalji postupak, jer je onda sve u rukama hrvatskog pravosuđa i BiH više sa tim nema nikakve veze“, kategoričan je naš sagovornik.

Ako BiH ustupi predmet, Hrvatska može da radi šta hoće

U ovom drugom slučaju, dodaje Štrbac, Hrvatska može da radi šta hoće s tim predmetom.

„A to šta će uraditi, već se može naslutiti iz izjava predsednika države, premijera, ministra pravde i samih generala, koji uporno tvrde da su se svi njihovi komandanti držali međunarodnih pravila o vođenju rata, odnosno Ženevskih konvencija, što nije tačno, jer mi imamo informacije da su pobili civile i decu. Čak se postavlja i pitanje zašto se BiH meša u taj događaj kada oni tokom ’Bljeska‘ i ’Oluje‘, navodno, nisu prelazili na područje BiH. To takođe nije tačno, jer je njihov avion MiG -21, kojim je pilotirao Rudolf Perešin, granatirao 2. maja 1995. godine jedan naseljeni kvart u Bosanskoj Gradišci i, prema našim podacima, tu je ubio brata i sestru, Nemanju i Dijanu, a majka im je teško ranjena. Hrvatska artiljerija je u toj akcija tukla na desnu obalu Save i u tim selima je ubijeno dosta civila“, pojašnjava direktor „Veritasa“ i dodaje da je zato još 2008. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske prosledilo Tužilaštvu BiH krivičnu prijavu protiv 14 hrvatskih komandanata, od kojih su neki u međuvremenu umrli.

Komšić greši, BiH jeste nadležna

Upravo zato, podvlači Štrbac, nisu tačni navodi predsedavajućeg Predsedništva BiH Željka Komšića da Tužilaštvo BiH nema nijedan pravni osnov da zahteva pokretanje postupaka protiv hrvatskih generala kada je reč o akcijama „Bljesak“ i „Oluja“, „jer ako i postoji takvo krivično delo, ono nije počinjeno ni na teritoriji BiH, niti nad državljanima Bosne i Hercegovine“.

„BiH i te kako ima pravni osnov za takav potez. Pa i za ’Oluju‘ se vodi postupak u Tužilaštvu BiH, a mi iz ’Veritasa‘ već deset godina uoči godišnjice te akcije pitamo dokle se stiglo sa predmetom oko granatiranja izbegličkih kolona na području koje pripada Bosni i Hercegovini, na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti. Dakle, osnova svakako ima, ali, ponavljam, ukoliko je predmet ustupljen Hrvatima i oni ga preuzmu, oni će biti gospodari tog predmeta. Još ako su mudri, oni će otvoriti istragu, možda podići i optužnicu, sudiće im i osloboditi ih, a ako se postupak sprovede i oni budu oslobođeni, više nema ko da im sudi“, primećuje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, i srpsko Tužilaštvo za ratne zločine vodilo je pretkrivične postupke za zločine počinjene u selima Medari i Paklenica, koja su najviše stradala u akciji „Oluja“ i predmete prosledilo nadležnim hrvatskim tužilaštvima na dalji postupak.

„Međutim, tu se postupak vodi protiv NN lica i ti postupci su još uvek, kako oni kažu, u fazi ’izvida‘. Oni, naime, posle ovoliko godina još uvek ’traže‘ koje su im jedinice išle tim pravcima i prošle kroz ta sela. Postupci su, dakle, još u nekoj pretkrivičnoj fazi, jer oni navodno ne znaju koje su im jedinice tamo bile, a kada slave ’Bljesak‘ i ’Oluju‘, onda su svi komandanti prisutni, svi dobro znaju ko je gde učestvovao i dele se odlikovanja. Sve oni dobro znaju, ali, kao što i sami kažu, čuvaće svoje generale i komandante“, zaključuje Savo Štrbac za Sputnjik.

Hrvatski predsednik Zoran Milanović rekao je da je i dalje na snazi zaključak o nesaradnji Zagreba u postupku protiv hrvatskih vojnih komandanata usvojen pre šest godina, dok je hrvatski premijer Andrej Plenković istakao da je jasan stav te zemlje o akcijama „Bljesak“ i „Oluja“ i ocenio da hrvatsko državno Tužilaštvo može odbaciti zahtev Tužilaštva BiH za procesuiranje hrvatskih komandanata i tako rešiti problem.

Hrvatske oružane snage su u akciji „Oluja“ etnički očistile Srbe sa prostora severne Dalmacije, Like, Banije i Korduna, proterano je više od 220.000 Srba, dok ih je oko 1.800 ubijeno. U hrvatskoj akciji „Bljesak“ srpski narod je proteran iz Zapadne Slavonije.