Nestanak jednog prirodnog fenomena mogao bi imati katastrofalne posledice po ceo svet

Novo istraživanje klimatskih naučnika pokazalo je da je Golfska struja sve slabija i da se već sada nalazi na najsporijoj tački u zadnjih 1.600 godina. Analiza ukazuje i na uznemirujuću činjenicu da se struja možda približava i konačnom nestanku.
Sputnik
„U prošlom veku otkrili smo značajan gubitak stabilnosti Atlantske meridijalne cirkulacije (AMOC), velikog sistema okeanskih struja, uključujući Golfsku struju, koja prenosi toplu vodu iz tropskih krajeva prema severu Atlantika“, upozorili su naučnici.
Inače, AMOC pokreće gusta, slana morska voda, a topljenje slatke vode s ledene ploče Grenlanda znatno usporava spomenuto strujanje.
Urušavanje sistema Golfske struje imalo bi katastrofalne posledice za celi svet — to bi preusmerilo monsune prema Južnoj Americi i Zapadnoj Africi i ugrozilo milijarde ljudi, uzrokovalo bi sve veće oluje i snižavanje temperatura u Evropi, ali i povećanje nivoa mora na istoku Sjedinjenih Država. Takođe, dodatno bi bile ugrožene amazonska prašuma i ledene ploče Antarktika.
Zasad je nemoguće predvideti kada bi to moglo da se dogodi, ali su naučnici jednoglasni da bi takav scenario trebalo sprečiti po svaku cenu, objavio je „Gardijan“.
„Znakovi destabilizacije koji su već vidljivi čine mi se zastrašujućim. To je nešto što jednostavno ne možemo dopustiti da se dogodi. Ne zna se koji bi nivo ugljen-dioksida izazvao kolaps Golfske struje, ali moramo učiniti sve što možemo da emisije budu što manje. Verovatnoća da će se dogoditi ovaj izuzetno loš scenario povećava se sa svakim gramom ugljen-dioksida koji unesemo u atmosferu“, rekao je Niklas Boers s potsdamskog Instituta za istraživanje uticaja na klimu u Nemačkoj.
Naučnici već neko vreme upozoravaju kako su klimatske promene postale egzistencijalna pretnja civilizaciji. Drugo istraživanje nedavno je pokazalo da amazonska prašuma već sad emituje više ugljen-dioksida nego što ga apsorbuje, a sibirski toplotni talas 2020. doveo je do zabrinjavajućeg ispuštanja metana.
„Ovi znakovi smanjenja stabilnosti AMOC-a zabrinjavaju, ali još uvjek ne znamo da li će doći do kolapsa ili koliko smo blizu toga“, rekao je Dejvid Torneli sa londonskog Univerziteta, čiji je rad pokazao da je AMOC najslabiji u poslednjih 1.600 godina, preneo je „Jutarnji list“.
Komentar