„Očekujemo od zapadnih učesnika procesa objektivan i zahtevan pristup proceni primene usaglašenih mera od strane kosovsko-albanskog rukovodstva koje je vrlo selektivno u pogledu sopstvenih obaveza, koje su godinama samo na papiru, kao što je slučaj sa dogovorima da se, na primer, formira zajednica srpskih opština na Kosovu“, rekao je on.
Kako je rekao, „Priština sabotira taj proces od 2013. godine bez jasne reakcije na svoje ponašanje od strane Brisela“.
Diplomata je podsetio da su 4. septembra 2020. godine u Vašingtonu zabeležene brojne obaveze rukovodstva Srbije i Kosova, među kojima je moratorijum na promovisanje kandidature od strane Prištine u međunarodnim organizacijama, kao i obustavu rada Beograda sa svetskim prestonicama na povlačenju njihovog priznanja „nezavisnosti Kosova“.
„Srpske vlasti ispunjavaju svoj deo dogovora, ako se to tako može nazvati“, dodao je Bikantov.
Komentarišući medijske navode da 10 azijskih i afričkih zemalja trenutno razmatra mogućnost povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova, ruski diplomata je rekao:
„Ako se neki članovi međunarodne zajednice spremaju da preispitaju svoju raniju ishitrenu odluku o priznanju pravnog subjektiviteta Kosova, onda je reč o suverenom izboru koji proizilazi iz trezvene analize situacije, uključujući i ponašanje Prištine“, smatra on.
Bikantov je istakao da se zvanična Moskva zalaže za to da Beograd i Priština postignu održivu i obostrano prihvatljivu odluku na osnovu Rezulucije Saveta bezbednosti UN 1244.
„Ona mora da bude u skladu sa međunarodnim pravom i da dobije odobrenje SB UN, budući da je reč o osiguravanju međunarodnog mira i bezbednosti. Složićemo se samo sa onom odlukom koja će odgovarati samim Srbima. Nameravamo da se pridržavamo tog stava i u budućnosti“, zaključio je Bikantov.