RS je, po Dejtonskom sporazumu, defakto — nezavisna

Republika Srpska i u postojećem pravnom okviru BiH po Dejtonskom sporazumu može da bude nezavisna defakto, ali ne i de jure, jer postojeći Ustav ne predviđa takvu mogućnost, kažu pravni eksperti povodom izjave srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika da u BiH nije moguć zajednički život.
Sputnik
Dodik je, tokom posete Beogradu, ponovio stav da je BiH pokazala da ne može da funkcioniše, uz ocenu da treba napraviti „tri odvojene države“.
Miloš Šolaja, profesor međunarodnog prava sa Banjalučkog univerziteta, kaže da po sadašnjim aktima nije moguće razdvajanje BiH.

BIH defakto nije centralizovana država

„Ne postoji propisani postupak niti to Ustav, odnosno Aneks 4, koji neki vole da nazivaju Ustavom BiH, to podrazumeva. To jedino može da se desi ako bi neko sada doneo neki stvarni Ustav BiH, koji bi po teoriji prirodnog prava bio odraz interesa stanovnika, ali to trenutno ne postoji. Tako da se sve odvija po nekoj analogiji nagađanja, jer trenutno takvog mehanizma nema, objašnjava profesor Šolaja.

Druga je stvar, kaže on, što BiH kao država defakto ne postoji kao jedinstvena i centralizovana država, već je specifična, jer je podeljena u dva entiteta — RS i Federacija, a Federacija opet na 10 kantona, što dovodi u pitanje njenu efikasnost.

Uloga međunarodnih činilaca

„Ovo što se sada posle nametnute odluke visokog predstavnika o negiranju genocida pokazalo, jeste da u BiH nema ni zajedničke budućnosti ni zajedničkog identiteta. Kada će se i da li će se eventualno razilaženje desiti, ne zavisi samo od unutrašnjih političkih aktera, već i od međunarodnih činilaca i opštih okolnosti u međunarodnim odnosima, u kojima mislim da se sve te kockice nisu po ovom pitanju složile“, naglašava on.
Dodik: Samostalna Srpska bi za tri godine postala članica EU
Ni kad bi RS održala referendum o osamostaljenju, kako je ranije najavljivano, Šolaja smatra da ni on ne bi bio pravno validan.

Rešenje je vraćanje otetih nadležnosti RS

S druge strane, dodaje on, priča o nezavisnosti može da bude i pitanje odnosa u BiH, jer defakto možete da budete nezavisni u postojećem pravnom okviru BiH.

„To u stvari i jeste suština Dejtonskog mirovnog sporazuma — vrlo malo zajedničkih funkcija, a većina na entitetima, precizira Šolaja.

On podseća da je institucija visokog predstavnika od RS oduzela nadležnosti koje je prema Dejtonu Srpska imala i da je suština celog problema upravo u tome.
„Te nadležnosti RS su, da budem precizan, otete, a ne oduzete i to ne na osnovu pravila, već iskrivljenih tumačenja izvornog Dejtona. Bonskim ovlašćenjima nije bilo predviđeno ni oduzimanje tih nadležnosti, pa samim tim ni vraćanje istih. Dakle, ta ovlašćenja bi mogla da se vrate, ali to zavisi od međunarodnih odnosa i od volje unutrašnjih aktera BiH", zaključuje Šolaja.
Naš sagovornik kaže da RS ne može sama da aktivira otete nadležnosti, to jest da ih vrati, jer su ugovorom prenete na zajedničke institucije.

Biće mirno ako se NATO ne umeša

Prema rečima Milorada Dodika, kada je propala velika Jugoslavija, stranci su odlučili „da se igraju malo sa narodima koji nisu mogli da žive zajedno“. On je takođe dodao da nema mogućnosti da bude sukoba u BiH, sem ako „NATO ne bude intervenisao“.
Dodik je kritikovao i novog visokog predstavnika Kristijana Šmita, koji je izjavio da neće biti promena granica na Balkanu, uz pitanje ko je on da to kaže, ponavljajući da će ih biti, jer „nema stabilnosti dok se mi ne razdvojimo. Kad se odlučimo, to je put ka nezavisnosti", istakao je Dodik.
Na pitanje da li će biti referenduma koji se tiče nezavisnosti, on je kazao da hoće i naglasio da neće biti nasilja.
Komentar