Prvog radnog dana u Bosni, Kristijanu Šmitu stiglo je pitanje člana Predsedništva BiH Milorada Dodika — na osnovu čega je imenovan za Visokog predstavnika u BiH?
Dodik želi da vidi dokument kojim je predviđen način na koji je ovaj nemački političar postao visoki predstavnik, odnosno dokaz da je prilikom njegovog izbora poštovano međunarodno pravo i konstatuje da tokom izbora nije poštovan Dejtonski sporazum, odnosno Aneks 10 u kojem se jedino pominje ta institucija.
Nejasni argumenti Zapada
Na osnovu čega je Kristijan Šmit izabran i kakvom se logikom u tome vodio Zapad, pitali smo profesora međunarodnog prava na Univerzitetu u Banjaluci Miloša Šolaju. On kaže da sama institucija visokog predstavnika u suštini nikada nije precizno definisana.
Alija Izetbegović, Franjo Tuđman i Slobodan Milošević na mirovnim pregovorima u bazi Rajt Peterson u Dejtonu, Ohajo.
© AFP 2023 / JOHN RUTHROFF
„To je prvo što bi trebalo uraditi, s obzirom da je Dejtonski mirovni sporazum ili zvanično Opšti okvirni sporazum za mir konačno i definitivno utvrđen Rezolucijom 1031 Ujedinjenih nacija. Pretpostavka je da je Savet bezbednosti institucija koja postavlja visokog predstavnika, koji zapravo deluje u skladu sa Aneksom 10, jednim od 11 aneksa Dejtonskog mirovnog sporazuma“, kaže Šolaja.
On dodaje da je u međuvremenu fantomski nastala institucija koja je dodatno zakomplikovala postavljanje, ali i ulogu visokog predstavnika u BiH.
Uloga Saveta za implementaciju mira
Na volšeban način rodio se Savet za implementaciju mira, produkt, kako kaže, stare, mudre diplomatije Velike Britanije, koja se oko formiranja ovog Saveta ni sa kim nije konsultovala.
Oni su jednostavno obavestili Savet bezbednosti da telo funkcioniše, a vremenom, Savet za implementaciju mira, kako kaže naš sagovornik, fermentirao je u instituciju koja tobože upravlja ostvarivanjem mira u Bosni i Hercegovini. Oni su i predlagali visokog predstavnika.
„Međutim, Savet za implementaciju mira nikada nije izradio jasnije procedure o tome šta predstavlja, šta su mu konkretni ciljevi. Postoji opšti cilj, ali se ne zna na koji način radi, nema poslovnik ni bilo šta drugo, ne zna se čak ni da li odlučuje na principu konsenzusa. To se nikad nije desilo. Međutim, pošto je Savet bezbednosti zadnji filter, pitanje je stiglo do njega, ali su Rusija i Kina predložile predlog Rezolucije o neimenovanju Kristijana Šmita i uopšte zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika 31. jula naredne godine, ali to nije usvojeno“, podseća ovaj profesor.
Šolaja dodaje da je postavljanje novog visokog predstavnika u BiH zapravo igra moći velikih sila u kojoj su Rusija i Kina jasno pokazale svoj stav, a svakodnevno ga potvrđuje i Republika Srpska, bez obzira što Šmit već sedi u Sarajevu.
„Dakle, niti je Šmit dobio podršku Saveta bezbednosti, niti je usvojena Rezolucija Rusije i Kine. Zato je ova situacija sada jedno zaista nelegalno, pa i nelegitimno stanje“, ističe ovaj profesor međunarodnog prava. Šolaja dodaje da je teško pretpostaviti na koji će način funkcionisati visoki predstavnik, kako će donositi odluke, kakve će one biti i kako će biti sprovedene.
Šta može Srpska
Upitan da li je ignorisanje Kristijana Šmita u Republici Srpskoj najbolji način protesta protiv nelegalnog i nelegitimnog postavljanja, on kaže da je to za sada nepoznanica, ali da će sve biti mnogo jasnije kada Šmit počne da donosi odluke.
„Njegovo ignorisanje u formalnom, pa i u političkom smislu može da ne znači ništa, jer institucija visokog predstavnika je takva da ona nema nikakve demokratske limite, niti ima demokratski način postojanja. To je u stvari jedna ad hok institucija koja se postavlja na bazi ekskluziviteta, koja daje visokom predstavniku neka vrlo velika ovlašćenja, a da on nije demokratski postavljen“, kaže Šolaja.
On na kraju razgovora za Sputnjik podseća da su 2004. godine i Savet Evrope i Venecijanska komisija, ali i brojni eksperti i analitičari ukazivali na nedemokratsku poziciju Visokog predstavnika, te da se on jednostavno ponaša kao protektor i okupator.