"Smatramo "Severni tok 2" geopolitičkim projektom koji ima za cilj širenje uticaja Rusije u Evropi putem dominacije na energetskom tržištu. Završetak gasovoda će ojačati uticaj ruskog gasa u evropskim isporukama energenata i ugroziti nacionalnu bezbednost država-članica EU i SAD. Ugroziće i bez toga nestabilnu bezbednost i suverenitet Ukrajine", smatraju oni.
Cevovod će omogućiti Rusiji da "vrši pritisak i ucenjuje" Kijev, zato rukovodstvo pomenutih država mora da "poveća podršku bezbednostnom i vojnom potencijalu Ukrajine", navodi se u saopštenju.
Zakonodavci insistiraju na tome da svaki budući sporazum o "Severnom toku 2" treba da uključuje konsultacije u okviru transatlantskih institucija.
"Ovakva diplomatija treba da se vodi uzimaju u obzir fundamentalni princip – otpor ruskoj agresiji u svim državama-članicama NATO-a i EU i uzimajući u obzir interese u oblasti nacionalne bezbednosti naših partnera u Centralnoj i Istočnoj Evropi", zahtevaju parlamentarci.
Pored toga, potpisnici očekuju od Nemačke preuzimanje "konkretnih obaveza" u pravcu smanjenja zavisnosti od ruskog gasa.
Zakonodavci, među kojima je uticajni senator-demokrata iz SAD Robert Menendes, "žale" zbog nedavnih odluka Vašingtona i Berlina.
Ranije su Berlin i Vašington izdali zajedničko saopštenje o „Severnom toku 2“ u kojem se navodi da je za izgradnju gasovoda potrebno obezbediti nastavak snabdevanja gorivom iz Rusije preko Ukrajine posle 2024. godine. Nemačka se takođe obavezala da će tražiti od Brisela sankcije protiv Moskve ukoliko Rusija bude koristila izvoz energenata kao instrument uticaja.
Moskva je više puta pozivala da se prestane sa politizacijom situacije, podsećajući da je gasovod koristan ne samo za Rusiju, već i za Evropsku uniju i naglašavajući da nikada nije koristila energetske resurse kao instrument pritiska.