Vatrena stihija guta Grčku. U nedelju je zahvatila ostrvo Rodos, zbog čega je angažovano više od 100 vatrogasnih vozila, tri aviona i šest helikoptera. Stanovnici i posetioci kojima preti plamen su evakuisani. Zbog požara je na većem delu ostrva nestala struja, usluge mobilnih operatera su prekinute, a neki žitelji nemaju pijaću vodu. Vatra i dalje nije ugašena.
Od pretposlednje sedmice jula, požari bukte i u jugozapadnom delu Sardinije, gde je do sada uništeno najmanje 20.000 hektara šume, a evakuisano 1.500 ljudi. Vatra se u četvrtak javila i u Crnoj Gori, na podgoričkom brdu Gorica, ali je ubrzo stavljena pod kontrolu.
Vatrene stihije na Mediteranu
Meteorolog kompanije „Veder tu ambrela“ Đorđe Đurić za Sputnjik predočava da su požari uobičajena pojava za to područje Evrope u ovo doba godine, jer taj deo Starog kontinenta odlikuje mediteranska klima, za koju su sušna i vruća leta karakteristična.
„Kod njih su zimski meseci kišovitiji, dok su tokom letnjih meseci, od maja do septembra, izrazite suše. Čak i te kiše koje padnu su jako kratkotrajne i lokalne. Sve u svemu, sušni deo godine. Temperature su tada vrlo visoke, uglavnom preko 30 stepeni. U unutrašnjim predelima neretko prelaze i 40 stepeni. Sve to dovodi do velike opasnosti od ozbiljnijih požara, ne samo šumskih, već svih požara na otvorenom prostoru“, pojašnjava Đurić.
Visoke temperature, sušno doba godine, jaki vetrovi i mediteranska vegetacija su uzroci velikih požara u Sredozemlju
© AP Photo / Alessandro Tocco/LaPresse via AP
On ističe da taj deo Evrope ima drugačiji tip vegetacije od kontinentalnog dela. Velike površine su pod četinarima i mediteranskom vegetacijom koja je lako zapaljiva.
„Ovo nije jedini slučaj ove godine. Ako se vratimo unazad, manje-više ne prođe leto da tamo ne bukte šumski požari, od Španije, Portugalije do Grčke, Kipra i Turske, uključujući deo oko Crne Gore i Hercegovine. Tamo su učestali požari u letnjem delu godine. Najviše su ugroženi Portugalija, Španija, Italija, Grčka, Turska, Kipar i, u našem području, obala Jadrana, Crna Gora, Hrvatska i Hercegovina. Često ti požari budu i podmetnuti“, objašnjava Đurić.
Vrela leta i u severnim zemljama
Tokom jula, veliki požari su buktali i u Sibiru i Kaliforniji. Đurić napominje da oni nisu povezani s mediteranskim vatrenim stihijama i otkriva da Sibir ima kratka, ali veoma topla leta, koja traju od juna do avgusta.
„Temperature su često iznad 30 stepeni, neretko dostižu i 35 usred Sibira. Vegetaciju odlikuju četinarske šume. To su ogromna prostranstva četinarskih šuma, nenaseljenih mesta. Često požar može da nastane i od udara groma. To je jedan od faktora nastanka prirodnim putem. Poslednjih godina primetna je učestalost tih požara u dosta severnijim predelima, poput Sibira. Ovih dana ih imamo i na severu Finske, u Laponiji“, predočava Đurić.
Što se tiče Kalifornije, Đurić pojašnjava da su požari zbog tamošnje klime praktično redovna pojava tokom godine:
„Kod njih čak mogu da se dese i u zimskom delu godine, jer su temperature tamo relativno visoke i tokom zime. Oni su zaista oduvek bili u opasnosti od šumskih požara. Kod njih je isto problem što su planinski venci prekriveni gustim četinarskim šumama, koje su podložne požarima, pogotovo što su temperature tamo leti vrlo visoke. Njihova leta su vrela i suva, sušnija nego na Mediteranu“.
Podsetimo, požari već danima besne i u Turskoj. U ukupno 125 požara poginulo je najmanje osmoro ljudi. U međuvremenu je 117 požara ugašeno ili stavljeno pod kontrolu. Odgovornost za vatrene stihije navodno je preuzela teroristička organizacija „Deca vatre“. Turski zvaničnici za sada nisu komentarisali te navode.
Pročitajte još: